Економија
Економисти упозоравају: Због Трампових царина прети поремећај у глобалним ланцима снабдевања
Будући да Трамп види Кину као главног економског и геополитичког ривала Америке, многи као централну идеју његовог царинског рата виде измештање производње из Кине, односно слабљење индустријске базе те државе
Због америчких царина на челик, алуминијум и кинеску робу, које су САД оправдале као средство за оживљавање домаће производње и смањење зависности од увоза, ускоро бисмо могли да се суочимо са поремећајима у глобалним ланцима снабдевања, с посебно у технолошком и аутомобилском сектору, наводи се у новом броју часописа Макроекономске анализе и трендови (МАТ).
Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп је у јануару покренуо дуго најављиване промене трговинске политике САД, започевши процес наметања такозваних реципрочних царина америчким трговинским партнерима, наводи економиста Горан Николић у анализи "Потенцијалне последице трговинског рата Америке против највећих светских економија".
Трамп је најавио царине на европске производе у износу од 25 одсто, али и додатне десетопроцентне царине на практично целокупан увоз из Кине од априла.
На снагу је од 4. марта требало да ступе и царинске стопе од 25 одсто на увоз из Канаде и Мексика, али су оен делимично одложене. Амерички председник је најавио и царине од 25 одсто на практично целокупни амерички увоз челика и алуминијума, односно исто толике царине на увоз аутомобила, чипова и фармацеутских производа.
На крају, тзв. реципрочне царине, наводно усмерене на пореске и регулаторне баријере трговинских партнера САД, биће на снази од 1. априла 2025.
Из Брисела је саопштено да ће се одлучно и одмах реаговати на неоправдане баријере слободној и поштеној трговини, ЕУ је већ припремила више спискова америчке робе на које ће се увести узвратне царине, а из Пекинга су најављене контрамере.
Николић наводи да је САД у овом тренутку релативно отворена економија и да њени трговински партнери често стављају веће царине на амерички извоз него што САД стављају на своје.
"Царине ЕУ на америчке аутомобиле на пример износе 10 одсто, док је америчка царина на аутомобиле из ЕУ тек четвртина тог износа. Овде је проблем и то што је стратегија нове администрације у Вашингтону 'амбициозна', будући да 'реципроцитет' треба да узме у обзир и субвенције, регулаторне баријере и друге 'непоштене' трговинске праксе. Истина, биће делимичних резултата, будући да ће поједини трговински партнери Америке мењати своју политику да би изашли у сусрет Белој кући. Ако се то покаже спроводивим, такав приступ би заиста могао да снизи цене у Америци будући да би се отворило тржиште за амерички бизнис, који би користећи економију обима могао да постане конкурентнији", рекао Николић.
Према његовим речима, многи мере нове америчке администрације виде у контексту појачаних напора за спречавање даљег раста фискалног дебаланса, будући да се Трамп све више фокусира на приходе који би генерисали новоуведене и повећане царине.
"Наиме, фискални дефицит је највећи у последње четири деценије, нерачунајући пандемијски период. Фискални дефицит за 2025. је процењен на око 1.900 милијарди долара или чак 6,2 одсто БДП-а САД, што је скоро дупло више од просечних 3,8 одсто у последњих пола столећа", каже Николић.
Пројекције показују да ће се у наредних 10 година дефицит задржати на готово истом нивоу, што имплицира брз раст јавног дуга земље.
Будући да Трамп види Кину као главног економског и геополитичког ривала Америке, многи као централну идеју његовог царинског рата виде измештање производње из Кине, односно слабљење индустријске базе те државе.
"Многе кинеске фирме су направиле релокацију производних капацитета, што је делом било повезано и са напором да се смањивањем раздаљине између својих фабрика и америчких купаца, снизе цене транспорта терета бродским контејнерима. Тако су нпр. поруџбине за малопродајни ланац 'Волмарт' премештене из фабрика у Кини у оне у Индији и Мексику", каже Николић у МАТ-у.
Николић истиче да иако је стопа раста кинеске економије успорила, она је двоструко бржа од америчке, док је удео индустрије те земље у глобалној скоро пута виши од америчког.
"Мере Вашингтона ремете глобалне ланце снабдевања, стварајући неизвесност за мултинационалне корпорације, које се суочавају са вишим царинама и измењеном регулативом. Све ово доводи до повећања трошкова и за произвођаче и за потрошаче", наводи економиста.
Студија ММФ из 2024. потенцира да би смањена технолошка сарадња између САД и Кине могла да смањи раст глобалног БДП-а 0,5 одсто годишње у наредној деценији, те да би економије у развоју, које се у великој мери ослањају на трговину са САД и са Кином, могле бити снажно погођене.
"Упркос тренутним тензијама, још увек има простора за преговоре, будући да је Трампова администрација показује знаке спремности за ‘компромисе’ са Кином, ЕУ и другим трговинским партнерима", каже Николић.
Током прве администрације Доналда Трампа уведене су царине на хиљаде производа у вредности од приближно 380 милијарди долара. Бајденова администрација задржала је већину уведених царина, а током 2024. повећала је на додатних 18 милијарди долара кинеске робе, укључујући електрична возила и полупроводнике.
Референтне процене указују да су царине које је наметнуо Трамп и које је задржао Бајден, смањиле дугорочни БДП САД-а за 0,2 одсто, запосленост за 142.000 радних места, те да су утицале на благ раст цена.
Генерално, утицај на америчку економију био је нето негативан.
Експерти Петерсон Института за међународну економију израчунали су да би Трампови предлози за свеобухватне царине од 10 одсто на сву увезену робу и царине од 60 одсто за увоз из Кине могли донети 225 милијарди долара годишње, али не узимајући у обзир нижи економски раст као резултат такве политике.
Процењује се да би максимални додатни фискални приход по основу подизања Трампових царина могао да износи око 100 милијарди долара годишње.
