Економија
Цене хране празне новчанике: Шта је скупље на пијацама, а шта у продавницама (ФОТО)
Најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да су цене воћа и поврћа на тезгама често веће од оних у продавницама
Свеже и разноврсно поврће и воће, а пре свега јефтиније раније се куповало на пијацама. Званична статистика, међутим, показује да то већ неко време више није тако. Најновији подаци Републичког завода за статистику (РЗС) показују да су цене воћа и поврћа на тезгама често веће од оних у продавницама. Пијаце најчешће губе у конкуренцији са супермаркетима, а највише у свему томе ипак губе потрошачи, јер пољопривредни производи заправо више нигде нису повољни.
Од десет производа које смо упоређивали, само два су повољнија на београдским пијацама у односу на радње. Тако се за килограм црног лука на пијаци, у продавницама могу купити два и по килограма и код овог поврћа је и највећа разлика у цени. Кромпир је упола јефтинији у радњама и кошта 79,99 динара, него на тезгама где је око 150 динара. У унутрашњости је, међутим, другачије. На тезгама у Врању и Ужицу је ово поврће најјефтиније и кошта 70 динара, док је у Панчеву 120 динара и на пијацама и у радњама.
Чињеница је, међутим, да је на зеленим пијацама и даље далеко већи избор и воћа и поврћа у односу на радње, а да је неретко и квалитет бољи.
Килограм слатког купуса у радњама је 119,99 динара, а на пијацама у Београду у просеку кошта око 150 динара. Толико пијачни продавци траже и за килограм јабука, док су у трговинским ланцима у просеку око 119,99 динара. Разлика у ценама јужног воћа је такође значајна. Лимун са тезге кошта у просеку 189,99 динара, а у радњи је у просеку 300 динара, док су банане 250 динара.
Према подацима РЗС, једино јаја и орахе више се исплати куповати на београдским пијацама, али у другим градовима то правило не важи, па су у Зрењанину ораси јефтинији у продавницама.
Било да су у центру или у предграђу, у Београду или у мањим местима по Србији, пијаце губе трку са супермаркетима у којима је понуда сличне робе јефтинија, уз додатне акцијске попусте и могућност одложеног плаћања.
Анализа цена коју Републички завод за статистику спроводи у 17 великих градова у Србији показује да пијаце најчешће губе у конкуренцији са супермаркетима.
Др Вељко Мијушковић са Економског факултета у Београду каже да је један од главних разлога за то што су цене воћа и поврћа на пијацама у Србији данас често више него у супермаркетима, начин на који велики трговински ланци набављају робу. Они купују директно од произвођача или велетрговаца у огромним количинама, што им омогућава да добију ниже цене захваљујући количинским попустима и дугорочним уговорима.
"С друге стране, домаћи произвођачи, који углавном продају на пијацама, суочавају се с високим трошковима производње, укључујући скупа ђубрива, гориво, семена и пестициде, што аутоматски подиже цену њихових производа. Такође, супермаркети често нуде јефтиније увозно воће и поврће, посебно ван сезоне, док су домаћи производи на пијацама скупљи, јер долазе из мањих производњи и не уживају исте субвенције као велики пољопривредни произвођачи у иностранству", објашњава Вељко Мијушковић.
Он указује да додатно, закупнине тезги, трошкови транспорта и ограничен промет на пијацама значе да продавци морају поставити више цене како би остали профитабилни, док супермаркети захваљујући великом обиму продаје могу да држе ниже марже и брже ротирају робу.
"На високе цене на пијацама значајно утичу и препродавци, који често купују воће и поврће на кванташким пијацама или директно од произвођача, а затим их продају уз високу маржу. На многим пијацама они доминирају, чиме смањују конкуренцију и вештачки подижу цене. Често продају увозну робу представљајући је као домаћу и органску, чиме додатно оправдавају скупљу продају. За разлику од супермаркета, где су цене транспарентније и подложне конкуренцији, на пијацама је регулација слабија, што омогућава препродавцима да слободно формирају цене без великих ограничења", каже др Мијушковић.
Он напомиње да су све ове околности довеле до тога да пијаце изгубе ценовну предност и да више не буду синоним за јефтинију куповину воћа и поврћа.
Промет пољопривредних производа на пијацама у Србији у четвртом тромесечју 2024, у односу на исто тромесечје претходне године, бележи раст у текућим ценама од 6,6 одсто. Уколико се упореди 2024. годинa са 2023. годином, промет је већи у текућим ценама за 4,4 одсто. У структури вредности промета пољопривредних производа на пијацама у прошлој години, доминира поврће са 34,6 одсто, док живина и јаја, воће и грожђе и млеко и млечни производи имају удео од по око 15 одсто.
Малопродајне цене пољопривредних производа које објављује РЗС "снимају" се два пута месечно, на пијачне дане у првој и другој половини месеца. У Републичком заводу за статистику објашњавају да се цене прате у радњама и на пијацама с највећим прометом. У зависности од годишњег доба узимају се производи који су најактуелнији и за сваки од њих се бележи најчешћа, најнижа и највиша цена.
Народна банка Србије је објавила да је међугодишња инфлација у фебруару била 4,5 одсто, а цене робе и услуга су у просеку повећане за 0,5 одсто у односу на јануар. Из НБС наводе да је око половине месечне инфлације у фебруару последица раста цена прерађене хране за 1,2 одсто, нарочито раст цене кафе за око 11 одсто и чоколаде за око 7,5 одсто. Ови производи, као и козметика, далеко су повољнији на пијацама у односу на продавнице.
А шта о ценама, пре свега хране, мисле потрошачи, показују бојкотом пет највећих трговинских ланаца који је организовало Удружење "Ефектива", а који траје већ неколико недеља.
