Економија
Почетак године не обећава: Три кључна изазова која могу да утичу на привредни раст Србије
На представљању 79. броја Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији професор са Економског факултета истакао је да је Србија у 2024. остварила релативно високу стопу привредног раста од 3,9 одсто која је била међу највећим у Европе
Професор Економског факултета Милојко Арсић изјавио је данас да се трендови на почетку ове године погоршавају и да је тешко дати процену раста БДП-а Србије у 2025. јер ће то зависити од тога како ће се разрешити политичка криза у нашој земљи, затим тока царинског рата између великих сила и евентуалног увођења америчких санкција НИС-у.
Арсић је на онлајн представљању 79. броја Кварталног монитора економских трендова и политика у Србији истакао да је Србија у 2024. остварила релативно високу стопу привредног раста од 3,9 одсто која је била међу највећим у Европе. Како је навео, бржи привредни раст од Србије имале само Малта и Албанија.
Арсић је рекао да су главни покретачи раста у прошлој години били домаћа тражња, што је утицало на раст унутрашњих и спољних неравнотежа, док је извоз скромно повећан, а како је истакао, такав модел раста је примерен кризи, али није дугорочно одржив.
Он је нагласио да се на почетку ове године већ уочава да се трендови погоршавају и да се јављају сигнали успоравања привреде, што упућује на то да је извесно да ће раст БДП у 2025. бити мањи од планираних 4,2 одсто, односно да ће бити испод четири одсто.
Арсић наглашава да је са становишта краткорочног раста важно да се политичка криза у Србији што пре оконача, док је са становишта дугорочног раста важно да се смањи корупција, ојача владавина права и ефикасност државне управе.
Он је навео да су у јануару ове године успорени индустријска производња, промет у трговини на мало, извоз, наплата пореза, као и да је и број грађевинских дозвола смањен у односу на исти период претходне године.
Арсић је рекао и да су процене да ће у 2025. унутрашње и спољне неравнотеже остати високе, објашњавајући да је инфлација у јануару и фебруару била висока, као и да плате расту брже од продуктивности, а постоји ризик да ће фискални дефицит бити већи од планираних три одсто БДП-а.
У јануару су, како каже, знатно повећани и дефицит трговинског и текућег платног биланса, па је прилично извесно да ће у овој године премашити високе прошлогодишњи ниво дефицита.
Он наводи и да погоршање привредних кретања на почетку године могу да се повежу с политичком кризом у Србији, погоршањем ценовне конкурентности Србије, али и стагнацијом европских привреда.
Арсић је додао и да се почетком ове године међугодишња инфлација креће око 4,5 одсто и покретачи инфлације су домаћи фактори, од којих су важнији висок раст домаће тражње и зарада.
Рекао је да је просечна инфлација у 2024. у Србији износила 4,6 одсто што нас је сврстало међу европске земље са највећим растом цена и додао да је прилив капитала из иностранства по основу страних директних инвестиција и кредита, био већи него 2023. па је дошло до знатног повећања девизних резерви Народне банке Србије (НБС).
Страни инвеститори посустају
Када је реч о страним директним инвестицијама (СДИ), главни и одговорни уредник Кварталног монитора је навео да је нето прилив СДИ у 2024. био висок и да су оне износиле 4,6 милијарди евра, а да су у јануару ове године бруто СДИ биле 224 милиона евра што је знатно мање него у јануару 2024. када су биле око 644 милиона евра.
Арсић је додао и да се у 2025. очекује успоравање раста запослености и зарада услед успоравања привредне активности, али и неодрживости бржег раста зарада од раста продуктивности.
Подсетио је и да је регистрована запосленост у 2024. повећана за 0,5 одсто, а укупна запосленост за 1,8 одсто, док је стопа незапослености била 8,6 одсто и мања је за 0,9 одсто него у претходној години.
Он је закључио и да ће фискална политика у 2025. имати свакако знатно веће изазове и да ће приходи бити мањи због успоравање раста БДП, док ће расходи бити већи због додатног повећања издвајања за образовање, здравство и субвенционисање стамбених кредита за младе.
