Економија
Ломе се копља око НИС-а: Каква је судбина нафтне компаније и колико је (не)извесно одлагање санкција
Рок од 30 дана, за колико је одложена примена америчких санкција, истиче сутра ујутру у шест сати
Неколико сати је остало до истека рока за примену америчких санкција Нафтној индустрији Србије, због руског власништва у овој компанији, а и даље се не зна да ли ће оне бити одложене. НИС је 19. марта поднео захтев за уклањање компаније са СДН листе и нови захтев за продужење специјалне лиценце, која је издата 26. фебруара. Влада Србије је, такође, упутила писмо администрацији америчког председника Доналда Трампа, у којем је подржала захтев НИС-а.
Рок од 30 дана, за колико је одложена примена истиче сутра ујутру у шест сати.
Председник Александар Вучић је јуче за "Фајненшел тајмс" рекао да се Србија суочава са ризиком да изгуби приступ сировој нафти из увоза, јер су пропали преговори о спречавању увођења санкција јединој рафинерији у земљи и додао да "не очекује договор у последњем тренутку".
Генерални директор "Србијагаса" Душан Бајатовић је данас, међутим, рекао да очекује да ће рок бити продужен за више од 30 дана, па чак и 90 дана и објаснио зашто је он оптимистичнији од председника.
"Вучић је рекао да не верује у то. Он је човек државник и вероватно не прича ништа напамет из простог разлога што су ово политичке санкције", казао је генерални директор "Србијагаса" за РТС.
Бајатовић је и раније више пута истицао да су претње санкцијама притисак на Србију да уведе санкције Русији. Он је казао да ће данас бити последњи разговор адвоката НИС-а и подсетио да је Влада Србије упутила писмо америчкој страни, али и да нас је поново подржала и мађарска влада, као и 'Јанаф'.
Американци су тражили да се руска страна у потпуности одрекне свог удела у НИС-у. Руски власници одбили да продају својих 56 одсто удела у НИС-у, али су променили власничку структуру тако да ни "Гаспром", ни "Гаспромњефт" сада немају већински удео у НИС-у. Бајатовић је данас обелоданио да у званичном документу не пише да руска компанија мора да изађе из НИС-а, већ да се тражи само да руска компанија не буде већински власник - што је испуњено.
"Мајка компанија, 'Гаспром', је сада на 11 посто, држава има око 30 одсто, а мали акционари имају остатак. Ако то тако гледате и читате ОФАК-ов документ, тамо пише да на 50 одсто власништва 'Гаспромњефта', као и 'Гаспрома' имате санкције, а за мање од тога немате санкције. Према томе, ако НИС није имао фаул, ово би требало да буде довољно. Али, нисам потпуно сигуран, јер су ово политичке санкције. Правно гледано, када читате документ, требало би да је то довољно", указао је Бајатовић.
Он је истакао да НИС није био у било каквом фаулу, већ је ово био потез Бајденове администрације, не само да отежа Србији, већ и многим другим компанијама, да би се наводно смањили приходи Русије за рат.
"Морам да истакнем да је НИС највећи део својих прихода, чак 95 одсто, реинвестирао у Србији. Имамо једну од највећих рафинерија у југоисточној Европи, имамо фирму која има добре билансе и која је добро вођена и то морамо да знамо", истакао је Бајатовић.
Главна уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић је такође истакла да се излазак руског власништва из НИС-а не спомиње у документима којима се уводе санкције "Гаспромњефту", па самим тим и НИС-у, већ да су то само била тумачења из америчке амбасаде у Србији и неких других аналитичара и додала да је у тим документима помињано већинско власништво. Она је подсетила да је, у међувремену је "Гаспромњефт" уступио део својих акција у НИС-у "Гаспрому", чиме је "Гаспромњефт" смањио део свог власништва испод 50 одсто, што Руси сматрају као испуњење услова да санкције НИС-у не ступе на снагу.
Путниковић је казала да се може очекивати да ће поново доћи до новог пролонгирања примене америчких санкција Нафтној индустрији Србије, с обзиром да су Мађарска и Јадрански нафтовод (ЈАНАФ) подржале захтев НИС-а за одлагање санкција.
Министар без портфеља у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу Ненад Поповић је након посете заменика шефа кабинета председника Руске Федерације Максима Орешкина, изјавио да ће се одлуке о будућности Нафтне индустрије Србије, која је на мети америчких санкција, доносити власти Србије само заједно са Русијом. НИС је, међутим, и на мети потенцијалних купаца, који би желели да се домогну овог нафтног гиганта.
Да те претензије има и Јадрански нафтовод (ЈАНАФ), открио је недавно хрватски министар привреде Анте Шушњар. Хрватски министар је рекао да ће НИС морати да се реши руског сувласништва, а да "Јанаф" има капацитет и да, ако буде "разумевања и памети" на обе стране, "нема природније пословне симбиозе". То што Руси не желе да продају НИС, не спречава хрватског министра да протежира "Јанаф" као потенцијалног купца. Он је касније обајснио да је то "предложио с обзиром на међусобну привредну ослоњеност та два субјекта", и да Јанаф у случају власничког уласка у НИС не би имао претензије да постане доминантнији партнер, којем није битно малопродајно тржиште".
Правац снабдевања преко Јадранског нафтовода (ЈАНАФ) је једини пут Србије за допремање сирове нафте, јер том трасом Србија увози сирову нафту коју НИС прерађује у Рафинерији у Панчеву. Нафта стиже танкерима до терминала у Омишљу и даље нафтоводом кроз Хрватску долази у Србију.
Ово није први пут да западне земље прете акцијама које угрожавају доток нафте у Србију. Пре две године је, у једном од пакета санкција Русији, и Србија остала без руске нафте, па се преко ЈАНАФ-а снабдева из других извора, највише из Ирака. Пре увођења санкција "нафтни микс" је чинило око 23 одсто сирове нафте произведене у Србији, 45 одсто смо увозили из Ирака, 10 из Казахстана, око 1 одсто из Норвешке, док је руска нафта, која је била најјефтинија, чинила 16 одсто домаће потрошње. У протекле две године престао је увоз из Русије.
