Економија
"Дан увече" о америчкој рецесији: Трамп покушава да спречи суноврат САД
Бранко Павловић и др Стеван Рапаић као кључне аспекте Трампове политике истичу покушај да реши или барем ублажи проблем државног дуга, као и царине којима је запретио и савезницима и конкурентима
Амерички државни дуг премашио је рекордних 36 милијарди долара непосредно пре инаугурације Доналда Трампа, а Трампов повратак у Белу кућу довео је и до промене економске политике Вашингтона.
Четрдесет седми амерички председник и његови сарадници сматрају да је економска реалност данашње Америке много мрачнија него што су Бајден и његов тим тврдили, и да се амерички привредни раст у великој мери заснива на државном задуживању и неодрживом расту шачице највећих компанија.
Правник и народни посланик Бранко Павловић и др Стеван Рапаић, политиколог су емисији "Дан увече" на телевизији РТ Балкан истакли да су кључни аспекти Трампове политике покушај да реши или барем ублажи проблем државног дуга, као и царине које је Трамп претио да ће увести како савезницима, тако и конкурентима, а које ће, према тврдњама критичара, неминовно имати инфлаторни ефекат.
Трампова најава царина почетком марта довела је до масовне распродаје на америчкој берзи, а берзански индекси су прошли кроз најгору недељу за трговање у протекле две године. Финансијски гиганти упозоравају да се ризик од рецесије повећава.
Међутим, чини се да сам Трамп не губи веру у своју политику. Републикански бунтовник је у више наврата упозоравао на краткотрајне потешкоће, што су поједини коментатори схватили као Трампову спремност да прегрми рецесију, зарад реорганизације америчке економије.
Бранко Павловић је рекао да је неизвесно колико ће меко бити слетање економије САД и указао да ће највећи број Американаца то веома осетити као пад животног стандарда.
"Нико не спори да долази до значајног успоравања привредних активности у Америци и ЕУ. То да ли ће раст бити изнад нуле мање је важно, ако се поредите са конкуренцијом која бележи значајан раст. У озбиљном сте проблему и не види се како ће се овим мерама у дужем временском периоду уопште изађи из ове ситуације – да су САД око нуле, а да конкуренција иде напред. Богаташи ће добити попусте за наплату таксе, а сиромашни ће добити отказе, пад надница и раст цена", казао је Павловић.
Политиколог др Стеван Рапаић је рекао да Трамп сада покушава да преокрене економски суноврат Америке.
"Пандемија је била један од разлога за рецесију, али америчка привреда је последњих година ишла брзим темпом у рецесију. Трамп покушава да то мало заустави или преокрене. Његов основни параметар је спољнотрговински дефицит САД, који он жели да смањи и да покрене привреду, увођењем царина и да то буде одговор на рецесију", казао је Рапаић.
Павловић је указао да огроман дефицит, од хиљаду милијарди долара годишње, значи да Америка троши више него што производи.
"Један од значајних генератора америчког дуга је и тај дефицит. Покушај да то решите са царинама има неколико ограничења. Једно до њих је што ће се царине на робу коју увозите на тржишту понашати као нови порез, за онога ко то купује и њему ће цена бити виша. Једна од идеја је да ће се сами произвођачи одрећи дела своје зараде и да се то неће прелити на купце, али то најчешће не бива. Када падне куповна моћ грађана, имаће мањи обим привредне активности. Ви пуните буџет овим царинама, али вам укупан ниво пада", навео је Павловић.
Он је подсетио да Трампова администрација гура идеју да се производња врати у Америку и да то није немогуће, али за десет година.
"Америка је бескрајно инфраструктурно заостала у односу на Кину и сад је то велики трошак, а имају и проблем са трошком радне снаге, јер немају више врхунске инжењере. Пошто њихово школовање много кошта и њихова плата мора сада да буде много већа. Неће бити конкурентни и имаће инфлаторни ударац. То у неком дугом периоду може да има смисла, а у кратком временском периоду ће дати велико неповерење финансијског капитала", казао је Бранко Павловић.
Додао је да ће од тога какве ће бити контрамере других држава, па и од много других фактора зависити и последице по привреду САД, јер ће инвеститори у тој ситуацији неповерења и неизвесности оклевати да купују акције. Павловић је истакао да ће царине довести до неповерења у Америку.
Он је рекао да је позиција операције коју Трамп води, "свакако препуна ризика", а да га инвеститори увек сагледавају и да их чине ризик чини опрезним.
Рапаић је објаснио да је Трамп љут јер су друге земље субвенционисале своја предузећа, попут Кине, коју је оптужио да се представила као земља у развоју да би добила бенефите.
"У многим случајевима Трамп ће само изједначити царине које постоје према америчкој роби. Државе у развоју су задржавале високе царине на увоз из Америке, а Америка је њима давала бесцарински увоз. Он то хоће да заустави. Док је либерални капитализам у међународним околностима одговарао САД, док су селили производњу у Вијетнам и Кину и експлоатисали радну снагу, то је Америци било добро, али сада када су се ствари окренуле и када су профитирали Кинези и Вијетнамци, они то хоће да промене", истакао је Рапаић.
Он је указао да САД имају највећи трговински дефицит са Мексиком, Кином, Канадом и Вијетнамом.
"Вијетнам је данас решио да изађе са информацијом да укидају царине на све производе из Америке, како би умилостивили Трампа да одустане. Морало је да дође до заокрета, јер се годинама радило на исти начин, а да резултат није био добар", казао је Рапаић.
Он је истакао да је Трамп непредвидив и да нико не зна колике ће царине увести, али да многи очекују да ће оне бити "максималистичке", да би му заправо тај високи ниво обезбедио простор за преговарање.
"Иако је увео царине за алуминијум и челик, ЕУ још није реаговала већ чека да седне за преговарачки сто са САД. Он и даље не жели да преговара са ЕУ. Мислим да жели да покаже сутра свету колико је озбиљан и да онда у билатералним односима смањује са распон царина са сваком државом, како би извукао најбоље за америчке привреднике и за САД", казао је Рапаић.
Он је казао да амерички држављани не желе да верују да ће он стварно да уведе те царине већ да сматрају да он тражи много да би добио најбоље за Американце. Рапаић је навео да ће аутомобил произведен у САД коштати 3.500 до 13.000 долара више него сада, ако царине буду уведене.
Павловић је закључио да америчка привреда дефинитивно није конкурентна као што је била шездесетих година и да Трамп жели да преокрене ту ситуацију.
