Економија
"Банатски двор" више неће бити тесан: Шта за Србију значи проширење складишта гаса
Овај важан пројекат, који ће заједнички реализовати "Србијагас" и "Гаспром" допринеће повећању енергетске сигурности наше земље
Србија је у протекле три године, морала да изнајмљује простор за складиштење гаса у Мађарској, а већ крајем следеће године могла би имати довољне капацитете за потребе домаћинстава и привреде. Проширење складишта "Банатски двор", које је давно постало тесно је почело извођењем првих неопходних бушотина на пољима.
Овај важан пројекат, који ће заједнички реализовати "Србијагас" и "Гаспром" допринеће повећању енергетске сигурности наше земље. Инвестиција је вредна 145 милиона евра, а капацитети за складиштење гаса ће на овај начин са 450 бити проширени до 750 милиона метара кубних гаса.
Министарка рударства и енергетике у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић је оценила да је овај важан пројекат започет захваљујући напорима државе, "Србијаса" и руских партнера. Она је подсетила да је Србија до сада складиштила гас у постојећим складиштима "Банатског двора" и у Мађарској, а да ће реализацијом ове инвестиције бити подигнут ниво резерви гаса у нашој земљи.
"То значи да ћемо моћи да реагујемо у случају непредвиђених ситуација. Циљ нам је наравно и да и даље диверсификујемо изворе снабдевања гасом. То смо учинили завршетком изградње интерконекције између Србије и Бугарске, наставићемо са Северном Македонијом, са Румунијом", рекла је министарка енергетике.
Недовољни капацитети у једином гасном складишту у земљи током енергетске кризе приморали су Србију да део гаса чува у Мађарској. Током грејне сезоне 2022/2023. године, Србија је у тој земљи закупила складиште од 500 милиона кубних метара гаса.
У Министарству рударства и енергетике (МРЕ) за РТ Балкан кажу да до сада никада није био коришћен максимални капацитет складиштења.
"Уговор о складиштењу гаса је потписан између 'Србијагаса' и мађарске компаније 'MVM CEEnergy'. Сарадња Србије и Мађарске у енергетском сектору је обострано значајна, јер Србија складиштењем гаса у мађарским складиштима добија додатну сигурност снабдевања у случају непредвиђених околности, а Мађарска преко 'Балканског' тока добија поуздане испоруке гаса за редовно снабдевање", кажу у МРЕ.
Додају да се Мађарска транзитом кроз Србију преко "Балканског тока" 2024. године снабдевала са рекордних 7,5 милијарди кубика гаса, а предвиђања су да ће током 2025. године Мађарска преко "Балканског тока" добити око 8 милијарди кубика гаса.
"Стратешки циљ и интерес Србије је да имамо веће капацитете за складиштење гаса на својој територији и на томе радимо кроз проширење подземног гасног складишта у Банатском Двору које је почело пре неколико дана. Очекивани завршетак је 2026. године. Заједно са поузданим снабдевањем гасоводом Балкански ток, као и гасном интерконекцијом Србија Бугарска која нам је дала додатну сигурност и флексибилност, са већим складишним капацитетима добићемо већу енергетску сигурност и бити рањиви на спољне утицаје", кажу у МРЕ.
Председник Скупштине Удружења за гас у Србији Војислав Вулетић каже за РТ Балкан да складиште гаса на домаћој територији обезбеђује сигурност у снабдевању, јер у случају било каквог одступања у редовном допремању гаса, грађани и привреда могу бити сигурни да ће моћи да га користе. Осим тога, сопствено складиште штеди новац који би држава иначе давала за чување гаса на туђој територији.
"Подземно складиште гаса је веома важно и за нас, као и за све друге земље. Пре свега за сигурност и поузданост снабдевања потрошача у току године. Цена једног кубног метра гаса када га повлачите из туђег складишта мора бити виша од оне која би била да га складиштимо у 'Банатском двору'. Неко је потрошио енергију да га складишти и да га истисне из складишта да вам га пошаље, тако да то кошта", каже Војислав Вулетић.
Душан Бајатовић, директор "Србијагаса" је раније изјавио да су финансијска средста обезбеђена уз подршку Владе Србије преко "Србијагаса".
"Ми ћемо то кредитирати. А неће утицати битно у смислу тарифа на оптерећеност крајњих потрошача, тако да можемо да будемо задовољни са тим договором. Рок за завршетак посла је крај 2026. године. НИС ће радити бушотине, остало ћемо радити кобиновано са нашим руским колегама, али и са неким европским и америчким постављачима опреме", рекао је Бајатовић.
Читава Европа покушава да дође до нових извора гаса. Брисел је најавио да ће већ крајем месеца чланице почети да пуне складишта за следећу зиму.
"Када купујете гас, купујете пуно за празно, то значи да купујете одређену количину гаса у току године и лети и зими. Уколико у току лета не преузмете, ви морате да га платите. Ми се снабдевамо гасом из Сибира. Тај гасовод је дугачак 5.000 километара. На њему се налази 15 компресорских станица и када би се лети мењала потрошња гаса, огроман број људи би морао да ради на њима сваког дана. Због тога је смишљено да постоје подземна складишта, па вишак гаса који преко лета не користите, потискујете у подземно складиште. Преко зиме, када вам треба, црпите га и користите", објашњава Вулетић.
Он каже да би капацитет "Банатског двора" могао да буде и већи од 750 милиона кубоика, али да тај посао из техничких разлога не може да се заврши брзо.
"Ми смо давне 1993. године када су нам увели снакције, морали да исцрпимо гасно поље у Банатском двору,које је било капацитета милијарду кубних емтаар гаса. Оно се после 'заводнило', ушла је вода у оне просторе где је пре био гас. Да би се та вода истиснула, потребно је време и то се годинама истискује. Сада ће капацитет бити повећан за 450 милиона кубика, али ћемо сигурно у неком тренутку у будућности тамо моћи да складиштимо милијарду кубика гаса. Важно је да се то већ увелико ради, уграђују се нови компресори и то ће се решити", каже Војислав Вулетић.
