Нови светски енергетски поредак у коме долар неће бити доминантно средство плаћања полако али сигурно се обликује, указује "Фајненшел тајмс".
Пре 70 година, амерички председник Френклин Делано Рузвелт је са саудијским краљем Абдулом Азизом Ибн Саудом договорио геополитички савез по којем су америчке безбедносне гаранције Саудијцима на Блиском истоку у својеврсном бартер аранжману мењане за договор о искључивој продаји саудијске нафте у америчким доларима.
Времена се мењају и 2023. би могла да буде запамћена као година када је ова велика "петродоларска" погодба почела да се мења, јер се формирао нови светски енергетски поредак између Кине и Блиског истока.
Док Кина већ неко време купује све веће количине нафте и течног природног гаса од Ирана, Венецуеле, Русије и делова Африке у сопственој валути а не у доларима, састанак председника Си Ђинпинга са лидерима Саудијске Арабије и Савета за сарадњу у Заливу (ГЦЦ) у децембру обележио је "рођење петројуана", како је то навео стратег "Кредит Свис" банке Золтан Позар, преноси "Фајненшел тајмс".
Позар је, иначе, почетком руске специјалне војне операције у Украјини најавио настанак "новог светског монетарног поретка" у чијем ће центру бити Русија, Кина и њихови савезници с новом резервном светском валутом заснованом на корпи неопходних сировина којима располажу у изобиљу. На другој страни, на Западу, предвидео је Позар, уследиће период високе инфлације због штампања новца без покрића.
"Наше сировине су ваш проблем", врло концизно и прецизно је тада Позар објаснио нови поредак, додавши: "Можете да штампате новац, али не можете да штампате гориво да се грејете и пшеницу да једете."
Према Позару, Пекинг сада "жели да поново дефинише правила глобалног енергетског тржишта" у оквиру већег напора да се дедоларизују такозване БРИК земље - Бразил, Русија, Индија и Кина, али и многи други делови света који су незадовољни коришћењем долара као оружја због ситуације у Украјини.
Шта то значи у пракси? За почетак, много више трговине нафтом ће се обављати у јуанима, пише Позар а преноси ФТ.
Си је најавио да ће Кина у наредних три до пет година не само драматично повећати увоз из земаља ГЦЦ-а, већ ће радити на "сведимензионалној енергетској сарадњи". Пекинг се нада да ће све то бити плаћено у јуанима, на Шангајској берзи нафте и природног гаса, већ 2025.
То би означило огроман помак у глобалној трговини енергентима. Како Позар истиче у белешци послатој клијентима, Русија, Иран и Венецуела поседују 40 одсто потврђених резерви нафте ОПЕК+, и све оне продају нафту Кини са великим попустом, док земље ГЦЦ-а чине још 40 одсто резерви. Преосталих 20 одсто налази се у областима унутар руске и кинеске орбите.
Они који не верују у успон петројуана и смањење финансијског система заснованог на доларима уопште, често истичу да Кина не ужива исти ниво глобалног поверења, владавине права или ликвидности резервне валуте као САД, због чега сумњају да ће друге земље хтети да послују у јуану.
То је можда тачно, али тржиштем нафте доминирају земље које имају више заједничког са Кином (барем у погледу њихове политичке економије) него са САД. Штавише, Кинези су понудили финансијску сигурносну мрежу, нудећи могућност конверзије јуана у злато на берзама у Шангају и Хонгконгу.
Иако ово не значи да јуан може моментално да замени долар као резервна валута, трговина петројуаном ипак доноси важне политичке и финансијске импликације, наводи Позар.
Треба имати на уму, додаје ФТ, и да понуда јефтиних енергената већ мами западне индустријске компаније у Кину. Примера ради, недавно је немачки хемијски гигант БАСФ одлучио да затвори делове своје фабрике у Лудвигшафену и пребаци хемијске операције у Жанјианг. То би могло да буде почетак онога што Позар назива трендом "од фарме до стола" у којем Кина покушава да привуче све више произвођача користећи јефтине енергенте као мамац.
"Рециклирање" петродолара касних 1970-их, што су радиле земље богате нафтом и америчке комерцијалне банке, довело је до неколико дужничких криза на тржиштима у развоју. Петродолари су такође убрзали стварање шпекулативне економије у САД-у засноване на дуговима, пошто су банке које су биле пуне готовине створиле све врсте нових финансијских "иновација", а такав прилив страног капитала је омогућио САД да живе на огромним количинама дуга.
Тај тренд би сада могао да се промени. Већ сада има све мање страних купаца за америчке обвезнице, упозорава ФТ. Ако петројуан узме маха, а Кина је највећи светски увозник нафте, то ће додатно подстаћи дедоларизацију. Такође, кинеска контрола већег обима енергетских резерви и производа који потичу из њих могла би да буде важан нови допринос инфлацији на Западу. То је проблем који се споро развија, али можда не тако споро као што неки учесници на тржишту мисле, наводи "Фајненшел тајмс".