Италији прети дужничка криза?
Италиjи, трећoj највећoj економији у ЕУ, прети већи ризик од уласка у дужничку кризу него било којој другој чланици блока, сматра девет од 10 економиста које је "Фајненшел тајмс" анкетирао по том питању.
Централне банке широм света прибегле су оштром дизању каматних стопа не би ли ублажиле последице инфлације, која је порасла на вишедеценијски максимум у многим земљама након што су цене енергената и хране порасле услед поректања руске војне операције у Украјини и санкција које је ЕУ увела Москви.
Темпо којим је Европска централна банка (ЕЦБ) у почетку дизала каматне стопе био је спорији од многих других централних банака. Од прошлог лета, међутим, ЕЦБ прави оштар заокрет у својој монетарној политици, подижући каматне стопе са минус 0,5 на 2 процента за шест месеци.
Једна од последица пооштрења монетарне политике ЕЦБ била је и нагло поскупљивање италијанских трошкова задуживања.
"Фајненшел тајмс" указује да је камата на италијанске десетогодишње обвезнице прошле недеље прешла 4,6 одсто, што преставља четвороструко поскупљење у односу на пре годину дана.
Поређења ради, камата на италијанске обвезнице сада је скоро дупло виша од немачких.
Истовремено, италијански јавни дуг међу највећима је у Европи и износи нешто више од 145 одсто бруто домаћег производа.
Главни економиста италијанске "Уникредит" банке рекао је за "Фајненшел тајмс" да "већи трошкови исплаћивања дуга" и "потенцијално незгодна" политичка ситуација доводе Италију у највећи ризик од распродаје обвезница.
Политика ЕЦБ узнемирила италијанске званичнике
Италијански званичници оштро су критиковали пооштрене мере монетарне политике ЕЦБ.
Министар одбране Гвидо Крозето написао је на Твитеру да политика ЕЦБ "нема смисла", док је заменик премијера Матео Салвини саопштио да ће високе каматне стопе "појести милијарде евра италијанске уштеђевине".
Премијерка Италије Ђорђа Мелони изјавила је прошле недеље да би било "корисно кад би ЕЦБ била боља у комуникацији... пошто иначе не ризикује само да изазове панику, већ и флуктуације на тржишту које потиру напоре владе."
Колико претња"дужничког ропства" Италије треба да брине ЕУ?
Главни европски економиста у британској банци "Барклис" рекао је да Италија има "висок дуг, повишен фискални дефицит и потребу за додатном енергетском помоћи" што, како додаје, "чини тржишта веома забринутим."
Са друге стране, шефица економског сектора еврозоне у "Кредит Свис" банци Вероника Рохарова сматра да је италијанска влада "за сада инвеститорима дала мало разлога за бригу", али је нагласила да би "забринутост могла поново да се појави како се раст успорава, каматне стопе расту и поново крене исплата (дуга)."
Званичници ЕЦБ најавили су да ће наставити са подизањем каматних стопа током првих месеци текуће године. Гувернер холандске централне банке и члан управног савета ЕЦБ рекао је за "Фајненшел тајмс" да "друга половина" циклуса дизања стопа ЕЦБ тек почиње.
Подсетимо, грчка дужничка криза из 2011. године показала се као велика претња за опстанак евра, док ризик од италијанске дужничке кризе прети да додатно угрози европску валуту у тренутку када економисти упозоравају да "камикази политика" ЕЦБ може довести до тога да цена европске валуте падне испод америчког долара.
