Немачки министар финансија планира да ове године поново ограничи дуг, иако троши милијарде да би ублажио последице енергетске кризе у фискално конзервативној земљи што, пише "Блумберг", значи неуобичајено кршење и избегавање правила.
Највећа европска привреда суспендовала је своје уставом прописано ограничење нето задуживања 2020. године, када је свет захватила пандемија за коју се испоставило да је била само прва у низу криза.
Три године касније, са Немачком која кокетира са рецесијом док плаћа цену деценија зависности од јефтиних руских фосилних горива, њен шеф финансија жели да се влада врати култури стабилности и ограниченог трошења пара.
Питање је како Кристијан Линднер - који предводи Слободне демократе наклоњене бизнису у коалиционој влади са Социјалдемократама и Зеленима - планира да повуче такозвану "кочницу дуга" док је истовремено пустио у примет 200 милијарди евра како би ублажио последице енергетске кризе у земљи.
"Да, Немачка је морала да искористи своју финансијску снагу, али овако лицимерно поново уведе ограничење дуговања, док де факто наставља да га суспендује, ме веома брине“, рекла је Улрике Малмендиер, чланица Немачког савета економских експерата.
Подаци објављени у петак показују да се буџетски дефицит смањио на 2,6 одсто производње у 2022. Ове године се очекује да ће се поново повећати на чак 4,5 одсто, што је изнад ограничења ЕУ од три одсто, иако је оно тренутно суспендовано и можда ће бити поново размотрено, пише "Блумберг".
Линднер се противи попуштању европских правила о дефициту и дугу. Његова кампања била је заснована на фискалном опрезу и настојао је да блокира повећање пореза и обезбеди заштиту за такозвану "кочницу дуга" у коалиционим преговорима након којих је постављен за министра финансија крајем 2021.
Он је прошле године обезбедио одобрење за пакет енергетске помоћи привреди и домаћинствима привременим спуштањем кочнице, иако ће новац углавном бити потрошен ове и следеће године.
То је било могуће преко посебног фонда који је заобилазио редовни буџет. Линднер је већ на сличан начин издвојио 100 милијарди евра за немачку војску. И он није први који користи такве алате, јер већ постоји више од 20 посебних фондова ван буџета за финансирање јавне потрошње, наводи "Блумберг".
Такав "'буџет у сенци' није прикладан за земљу као што је Немачка, која цени добро буџетирање и транспарентност", каже Малмендијер.
Линднер, који делује као самоуверен политичар који је своју репутацију изградио на солидним финансијским основама, признаје да је свестан какву је одлуку донео.
"Отворено признајем да је величина овог задуживања узнемирујућа. То се не ради лаког срца, али је то била исправна одлука и ја стојим иза ње", рекао је он на скупу странке у Штутгарту почетком године.
Немачка мора да искористи своју "економску снагу како током кризних година не бисмо изгубили предузећа, структуре и средства за живот који су нашој земљи потребни за будућност", рекао је он.
Након пандемије ковида и сукоба у Украјини, Немачка се суочава са тешким изазовима. Инфлација је завршила годину на нивоу од 9,6 одсто изнад вредности у еврозони од 9,2 одсто и много више него у суседној Француској. Бундесбанка предвиђа да ће раст потрошачких цена остати изнад 7 одсто у 2023.
Активности приватног сектора наставиле су да опадају у децембру, наводи "Ес енд Пи глобал". Аналитичари очекују да ће се немачки бруто домаћи производ смањити за 0,5 одсто ове године пре него што настави раст 2024. године, иако су страхови од рецесије попустили.
Тржишта су такође навикла на стабилну и поуздану Немачку. Принос на 10-годишње државне обвезнице порастао је за отприлике 250 базних поена на око 2,15 одсто откако је Федерална финансијска агенција саопштила средином децембра да ће поштовати план за прикупљање 200 милијарди евра путем такозваног Фонда за економску стабилизацију успостављеног током пандемије ковида.
Укупно издавање федералних обвезница достићи ће рекорд од око 539 милијарди евра ове године, саопштила је агенција, чиме ће трошкови сервисирања скочити на 42,2 милијарде са 15,3 милијарде евра. Ново нето задуживање ће пасти на око 45 милијарди евра са 115,4 милијарде евра у 2022. години, како би се испунило Линднерово обећање.
Економисти тврде да кочница дуга осигурава здраве јавне финансије без обзира на странке на власти.
Вероника Грим, такође професор у Немачком савету економских експерата, рекла је да би било боље да се поново суспендује ограничење дуга него да се ризикује да се поткопа кредибилитет владе и, што је још горе, доведе у питање рационалност правила.
Линднерови планови су такође изазвали правне сумње. Савезни ревизорски суд који надзире новац пореских обвезника рекао је да позајмљивање средстава у 2022. која се не искористе до 2023. и 2024. крши уставни принцип да се јавни приходи и расходи морају обрачунавати годишње.
Уставни суд у Карлсруеу недавно је подржао владину прерасподелу 60 милијарди евра ковид фондова за заштиту климе након тужбе конзервативне странке ЦДУ, али случај није затворенн.
Одлука која се односи на управљање таквим специјалним фондовима очекује се 2023. Линднер је рекао да ће то пажљиво пратити.