Европски фондови у проблему: Чланице ЕУ не успевају да их потроше

Све је већи ризик да чланице Европске уније неће успети да потроше највећи пакет финансијске помоћи у историји блока пре истека договорених рокова, изјавили су званичници из неколико земаља ЕУ за Ројтерс.

Несугласице око могућег продужавања рока за имплементацију плана опоравка од пандемије ковида-19, у врености од 724 милијарде евра након 2026. године, доводи у питање способност да се план уопште оствари, изјавио је виши сарадник у Центру за економску политику "Есаде" у Мадриду Мануел Идалго.

"Ако се сав новац не потроши, то ће имати последице по репутацију ЕУ", рекао је Идалго и додао да ће у том случају званичници ЕУ "морати да оправдају многе ствари, као што је само постојање таквих планова."

За продужење рокова потребан једногласан пристанак свих чланица

Наставак исплате помоћи и након 2026. захтевао би сагласност свих 27 чланица уније, укључујући ту и Мађарску и Пољску чији су односи са органима ЕУ тренутно затегнути.

Ројтерс наводи да би те две земље могле да искористе свој глас како би добиле уступке за постојеће проблеме. 

Средства ЕУ намењена Мађарској и Пољској тренутно су замрзнута, будући да Брисел сматра да Будимпешта и Варшава годинама доводе у питање демократске норме блока.

Варшава ће моћи да приступи фондовима од скоро 36 милијарди евра који су јој намењени уколико спроведе ревизију свог правосудног система, док Будимпешта мора да примени мере за сузбијање корупције и јачање независности правосуђа како би приступила фондовима у вредности од 5,8 милијарди евра.

Портпарол чешког министарства за европске послове Марек Земан изјавио је се продужење рокова за исплату помоћи суочава са "великим проблемом - одлука о сопственим ресурсима би морала да се поново размотри, што захтева једногласност, што је готово незамисливо."

Чланице ЕУ већ касне са имплементацијом средстава

Ројтерс указује да је 70 одсто средстава требало да буде раздељено путем субвенција и зајмова до прошле године, а остатак током 2023. године.

Према подацима ЕУ, тренутно је потрошено свега 20 одсто средстава, док чланице наводе поскупљење сировина и застоје у ланцима снабдевања као разлог за кашњење.

Португал је до сада промотерима пројеката обнове исплатио 1,4 милијарде евра, односно осам и по одсто средстава која су тој земљи додељена.

Портпарол португалске званичнице Маријане Виеире да Силве изјавио је да ће Лисабон са Европском комисијом разговарати о "поновној процени циљева" током овог месеца.

Иако Италија није за продужење рокова након 2026. године, Рим очекује да ће се разговори о ревидирању одређених делова плана завршити до фебруара, изјавио је за Ројтерс извор из италијанске владе.

Како тај извор наводи, Рим жели да Брисел узме у обзир негативан утицај који су високе цене сировина имале на јавне радове.

Румунија и Португал се највише залажу за продужење рокова и имају подршку Шпаније и источноевропских земаља, указује други извор за тај медиј.

Могућа реакција ЕК

Извор из Европске комисије изјавио је за Ројтерс да би ЕК могла да одлаже доношење одлуке о продужењу рокова како би навела чланице да се држе претходно уговорених датума.

Тако би, озбиљни преговори о продужењу започели 2024. и били би закључени до 2025. године, односно када буде јасно да је остварење првобитног плана немогуће.

Неке земље смишљају заобилазна решења за пројекте који су посебно важни и за које постоји ризик да не буду остварени на време, додаје тај извор.

То би подразумевало пажљивије утврђивање буџета и доделу средстава пре него што пројекти буду додељени извођачима како би се испоштовао рок до 2026. године.