Наличје немачког "ослобађања од руског гаса": Од индустријске нације до музеја индустрије

Норвешка је престигла Русију и постала највећи појединачни снабдевач Немачке течним природним гасом (ЛНГ) у 2022. години, док је укупни увоз гаса у Немачку опао за 12,3 одсто, у поређењу са 2021. годином, саопштила је немачка Федерална агенција за енергетску мрежу. 

Норвешка је прошле године обезбедила 33 одсто увоза гаса у Немачку, док је удео Русије износио 22 одсто, што је велики пад у односу на 52 процента колико је Русија обезбеђивала 2021. године. Испоруке из Русије су смањиване од јуна, да би у септембру биле потпуно обустављене, након експлозије на гасоводу Северни ток. 

Недостатак руског гаса делимично је надокнађен увозом из Холандије, Белгије и Норвешке, саопштила је Агенција. Они додају да је Немачка уштедела много гаса и кроз мере штедње за домаћинства, као и смањењем индустријске производње као последице растућих цена гаса. 

Нема сумње да су се и приватни потрошачи и индустрија својски потрудили, милом или силом прилика, јер је резултат којим се Агенција највеће европске привреде дичи заиста значајан.

Наиме, немачка потрошња природног гаса пала је за 14 одсто у 2022. у поређењу са просечном потрошњом у последње четири године, а у индустрији је тај пад био 15 одсто. 

За многе је ово био јасан показатељ да је немачка индустрија угрожена, док је Ерик Хајман из "Дојче банке" био још одређенији. 

"Када се за десетак година будемо осврнули на ову енергетску кризу, видећемо да је то био почетак још брже деиндустријализације Немачке", изјавио је он.

Хемијски сектор је тешко погођен

Није гас једини показатељ стања у немачкој индустрији, нити је гас једино на чему се приштедело.

Немачки Федерални завод за статистику саопштио је да су индустријске наруџбине у новембру 2022. смањене за чак 11 процената у односу на исти месец претходне године. 

Немачка индустријска производња у енергетски интензивним хемијским и фармацеутским секторима пала је више од 15 одсто до новембра 2022. године, упозорио је на Твитеру економиста Робин Брукс из Института за међународне финансије.

Он ту чињеницу доводи у везу са високим нивоима складиштења природног гаса, и закључује да су "читави делови немачке индустрије затворени и вероватно се неће поново отворити". 

Није у питању процена једног економисте, већ и сама Немачка забринуто бди над судбином своје хемијске индустрије, што не чуди када се има у виду да хемијски производи чине 10 одсто немачког извоза, показује званична статистика. 

"Индустрија челика, алуминијума и папира до сада су биле у стању да преброде енергетску кризу, али је хемијски сектор тешко погођен", писао је портал "Еурактив" прошле године. 

Више од четвртине компанија у овом сектору је смањило производњу, подаци су из новембарског истраживања које је спровела Немачка индустријска и привредна комора. Главни разлог за овакве трендове су растуће цене енергената, који представљају велики део трошкова у хемијској индустрији.

Компаније су до сада биле делимично заштићене због дугорочних уговора који им обезбеђују енергенте по нижим ценама. Међутим, уговори се ближе крају, а "ситуација ће се погоршати у наредним месецима када истекну постојећи уговори о снабдевању", упозоравају представници сектора. 

Има нешто и у литосфери 

Но, текући и потенцијални домети деиндустријализације само су један крак немачких проблема чији је корен у енргетској кризи. 

Удружење немачке енергетске индустрије које окупља скоро 2.000 компанија представило је годишњи извештај у коме се као један од кључних резултата истиче поменуто смањење увоза гаса из Русије, али и повећање увоза из Холандије. 

Цена тога је, пре свега, надметање Немачке и других европских земаља око ЛНГ на светском тржишту, чиме се повећава цена гаса, што ће вероватно "зацементирати" одлуку многих фабрика о затварању. 

Али, пре него се прослави замена "непријатељске Русије" пријатељском Холандијом, која је у појединим месецима протекле године обезбеђивала више од 35 одсто гаса Немачкој, треба имати у виду да се не доносе све одлуке у политичкој сфери. 

Има нешто и у литосфери, нарочито ако питате Холанђане. 

Наиме, холандска влада је обећала да ће 2022. године прекинути производњу на Гронингену, једном од највећих европских гасних поља, пошто су године експлоатације проузроковале појачану сеизмичку активност у земљиној кори - литосфери. 

Због тога је владу у Амстердаму заболела глава када је Берлин затражио још гаса почетком 2022, јер је, према важећим уговорним обавезама био обавезан да то учини, упркос ризику да би повећање производње из Гронингена могло да изазове земљотрес на северу земље, извештавао је "Политико". 

Од индустријске нације до музеја индустрије

Иако је извоз руског гаса у Европу драстично пао након почетка сукоба у Украјини, односно увођења бројних пакета санкција на руске енергенте и ограничавања цене истих, министар енергетике Катара и директор компаније "Катар енерџи" Сад Шерид ел Каби поручио је да ће се то у будућности променити, иако "Европљани данас говоре да нема шансе да се врате руском гасу".

Он је упозорио да због благе зиме европске земље нису морале да испразне своје залихе гаса, али ће се ове године резерве теже попуњавати, преноси "Ахрам онлајн".

"Срећом, због топлијег времена потражња за гасом није била велика. Међутим, питање је шта ће се десити када буду хтели да попуне залихе. Неће бити много гаса на располагању све до 2025, 2026, 2027", рекао је катарски министар и истакао да ће нестабилна ситуација на тржишту гаса потрајати.

Над овим речима би Немачка могла да се забрине, с обзиром на њихово географско порекло - Катар. Наиме, скоро четвртина немачког увоза гаса, "ослобођеног неподношљиве тежине постојања руског гаса", долази из "осталих земаља", у шта спадају Белгија, Француска, или Аустрија - до којих је, заправо, пре Немачке, стигао ЛНГ купљен од Америке или заливских земаља - попут Катара. 

Ако ни ово није довољно да угуши радост због ослобађања од руског гаса, можда би отрежњујуће могле да делују речи које је изговорио Волфганг Гросе Ентруп, први човек немачког Удружења хемијске индустрије, да скупи енергенти озбиљно угрожавају конкурентност целе Немачке, те да "корак од водеће светске индустријске нације до музеја индустрије никада није био тако мали".