САД уводе ванредне мере: Немају новца да отплате дугове

Бајденова администрација увела је "ванредне мере", односно низ економских маневара, како би спречила да савезна влада прекорачи дужнички лимит и омогућила јој да настави да плаћа своје рачуне док законодавци из Конгреса не подигну или не суспендују горњу границу дуга која тренутно износи 31,4 милијарду долара.

Јер, једном када федерална влада достигне лимит до којег може да се задужује - што би могло да се догоди у наредних неколико недеља - Министарство финансија неће бити у могућности да плаћа пристигле обавезе без одлуке Конгреса.

Због тога је министарка финансија Џенет Јелен и најавила "ванредне мере", односно преусмеравање државног новца одлагањем неких исплата (на пример за пензионо осигурање федералних службеника) како би се обезбедио "простор" и новац за друге исплате које се сматрају битнијим. Реч је, практично, о куповини времена у наредних неколико месеци док Конгрес не одобри подизање горње границе дуга. Ипак, ако се тај лимит ни тада не подигне - савезна влада остаје без средстава.

Ситуација у којој је Америка на корак до рецесије, плодно је тле и за обрачуне између републиканских посланика који сада контролишу Представнички дом, и председника Џоа Бајдена и демократа, који су имали једностраначку контролу над Вашингтоном у последње две године.

Републиканци, како пише "Вашингтон пост", покушавају да искористе овај застој како би направили велике резове потрошње, будући да сматрају да су претходне администрације превише новца давале на социјалне програме.

Бела кућа је, међутим, рекла да неће преговарати о горњој граници дуга, а Бајден је обећао да ће се супротставити сваком покушају ограничавања социјалних права.

Секретарка за штампу Беле куће Карин Жан Пјер наводи да питање горње границе дуга не би требало да се користи у сврхе "политичког фудбала", јер је, како тврди, у прошлости увек постојала двостраначка сарадња у решавању тог питања.

Бајденова администрација повећава јавни дуг САД

Будући да су кад год је то било потребно у прошлости, власти границу укидале или подизале како би се избегло да једна од највећих светских економија уђе у рецесију.

И министарка Јелен, иначе, упозорава да би неизвршавање обавеза могло да нанесе "непоправљиву штету америчкој економији", изазове панику на Волстриту и да доведе до губитка милиона радних места.

Америка до сада није каснила са плаћањем зајмова, иако је више пута била близу том сценарију, и то посебно 2011. године. Сукоби републиканаца са тадашњим председником Бараком Обамом изазвали су, како подсећа "Вашингтон пост", пад кредитног рејтинга и донели деценију значајних ограничења домаће потрошње.

И Си-Ен-Ен је такође приметио да су се највеће борбе око границе дуга водиле управо те 2011, али и 1995. године. Оно што је заједничко тим периодима јесте то што су тада на власти били демократски председници којима су републиканаци преотели контролу над Представничким домом. Баш као и сада.

Републиканци су у међувремену почели да спремају сет упутстава за Трезор у случају да посланици и Бајден не буду могли да постигну споразум о горњој граници дуга. Тај план је иначе био део споразума који је помогао Макартију да обезбеди гласове који су му омогућили да освоји председничку функцију.

Бела кућа има неколико опција како би деловала једнострано и избегла кризу горње границе дуга.

Према неким стручњацима, председник би једноставно могао да настави да позајмљује новац, ослањајући се на нејасан пасус у Уставу који каже да ваљаност јавног дуга Сједињених Држава "неће бити доведена у питање".

Јер, како наводе, због те клаузуле је неуставно да САД свој дуг не отплати, или да Конгрес дуг ограничи.

Бајден би такође могао да нареди Ковници новца САД да искује новчић од једне милијарде долара и депонује тај токен у Федералне резерве, стварајући тако нова средства за плаћање кредита. Бела кућа је накратко разматрала ту идеју током смањења горње границе дуга 2021, али је на крају одлучила да план одбије.