Светски економски поредак у коме су САД биле непрокосновени владар, а долар водећа валута сада се мења, пише за "Фајненшел тајмс" стратег "Креди Свис" банке Золтан Позар.
Кина проактивно пише нова правила, стварајући нову врсту глобализације кроз институције као што су Иницијатива "Појас и пут", БРИКС+ и Шангајска организација за сарадњу.
Док су на снази биле строге мере заштите од коронавируса, Пекинг је успоставио посебне односе са Москвом и Техераном. Овај однос са Русијом, уз неочекивану помоћ глобалног загревања, помогао је да се "Појас и пут" прошири арктичким бродским рутама, пише Позар.
Крајем прошле године, организован је први самит Кине и Савета за сарадњу Заливских земаља што је довело до продубљивања кинеских веза са ОПЕК+. Све ово може на крају да доведе до ситуације "један свет, два система", пише Позар који је на почетку руске специјалне војне операције у Украјини најавио настанак "новог светског монетарног поретка" у чијем ће центру бити Русија, Кина и њихови савезници с новом резервном светском валутом заснованом на сировинама којима располажу у изобиљу.
"Ако се крећемо од униполарног света ка овом мултиполарном, и ако се Г20 распадне на табор Г7 плус Аустралију, БРИКС+ и Несврстане, немогуће је да ови расцепи неће утицати на међународни монетарни систем. Растућа макроекономска неравнотежа у САД додатно повећава ове ризике", навео је Позар за "Фајненшел тајмс".
Монетарни поредак заснован на доларима већ се доводи у питање на више начина, али два се посебно истичу: ширење дедоларизације и дигиталних валута централних банака (ЦБДЦ).
Дедоларизација није нова тема. Почела је у јеку финансијске кризе, али се у последње време, пише Позар, темпо дедоларизације убрзао.
Кина и Индија су током прошле године плаћале руске сировине у јуанима, рупијама и дирхамима УАЕ. Индија је почела да користи рупије у својим међународним трансакцијама, док је Кина позвала заливске земаље да у потпуности искористе Шангајску берзу нафте и природног гаса за плаћање нафте у јунима у наредних три до пет година.
Саудијска Арабија недавно је саопштила да је спремна да тргује нафтом у другим валутама осим долара.
Са експанзијом БРИКС-а изван Бразила, Русије, Индије и Кине, дедоларизација трговинских токова могла би да се прошири, наводи Позар и додаје да би ЦБДЦ могле да убрзају ову транзицију.
Кина је променила стратегију којом интернационализује јуан. С обзиром на то да се финансијске санкције спроводе кроз западне банаке и да ове институције чине окосницу банкарског система који подржава долар, коришћење исте мреже за интернационализацију јуана могло је да представља ризик. Да би се ти избегло, била је потребна нова мрежа.
Широм света, али посебно на глобалном истоку и југу, ЦБДЦ се шире попут вируса, а више од половине светских централних банака истражује или развија дигиталне валуте помоћу пилота или истраживања, показују подаци Међународног монетарног фонда.
Те банке ће бити све више међусобно повезане, а централне банке које су међусобно повезане преко ЦБДЦ-а у суштини поново стварају мрежу кореспондентских банака.
Та нова мрежа заснована на ЦБДЦ-у могла би да омогући централним банкама на глобалном истоку и југу да служе као дилери девиза за посредничке токове валута између локалних банкарских система, без позивања на долар или контаката са западним банкарским системом, наводи Позар.
Промена је већ у току. Буџетски суфицити Кине, Русије и Саудијске Арабије су рекордни. С тим вишковима, међутим, ове земље не поступају као што су, традиционално, чиниле све до сада - купујући америчке државне обвезнице. Тиме, у суштини, смањују могућност Америци да се још више задужује, односно, да живи на рачун свог дуга који тренутно износи 31,55 билиона (хиљада милијарди) долара.
Уместо тога, сведоци смо, пише Позар за "Фајненшел тајмс", да остварене вишкове улажу у куповину злата, сировина и у геополитичке инвестиције као што је финансирање "Појаса и пута" и помоћ савезницима попут Турске, Египта или Пакистана.
У комбинацији ових фактора, с каквом се америчка валута до сада није сусрела, Позар види главну опасност по будући статус долара.
"Ако се у доларима тргује све мање, и ако се истовремено све мање купују америчке државне обвезнице, 'посебне привилегије' које долар има као међународна резервна валута биће угрожене", закључује Позар.