"Политико": Европске медвеђе услуге Украјину воде у дужничку кризу

Док ЕУ најављује нови импозантан пакет тзв. помоћи Украјини у вредности од 18 милијарди евра за 2023. годину, "Политико" тврди да ће силна финансијска помоћ којом је Европа затрпавала кијевски режим од почетка руске војне операције - а која заправо представља зајмове - Украјину довести до дужничке кризе.

Чак и без европских медвеђих услуга, Украјина "грца" од финансијских проблема. "Са стопом инфлације од 26 одсто, домаћим каматама од 25 одсто и падом бруто домаћег производа (БДП) за једну трећину у 2022. години, Украјина прети да премши границе конвенционалне економске политике", пише "Политико" и додаје да ће Кијев ускоро морати да прибегне штампању новца да би финансирао свакодневне јавне услуге, што, као што становници ових простора знају, подразумева флертовање са (хипер)инфлацијом.

Украјина је већ одложила плаћање дуга страним инвеститорима у вредности до 20 милијарди евра за 2024. годину, али новац који је сачуван тим поступком не може се поредити ни са прогнозираним буџетским дефицитом од око 40 милијарди евра који чека Украјину у текућој години.

Отписивање дуга једино решење?

Сходно томе, "Политико" тврди да је отписивање дуга оно шта је заправо потребно Украјини, наводећи да нови европски зајам од 18 милијарди евра, као и сви будући зајмови - чак и они бескаматни - онемогућавају опоравак те земље по завршетку сукоба и сатерују је у дужничку кризу.

"Маршалов план за Украјину", који европски званичници воле да помињу, очигледно нема много везе са економским решењем за Немачку после Другог светског рата, тврди "Политико", указавши да је историјски "Маршалов план" подразумевао отписивање све дугове Немачке који су настали након 1933. године како би Западна Немачка могла да окрене нови лист са односном дуга и БДП-а мањим од 20 одсто након Лондонског споразума из 1953. године.

Уместо зајмова које ЕУ као ентитет додељује Украјини, "Политико" предлаже да би свака земља блока појединачно - почев са Немачком, имајући у виду њену корист од првобитног "Маршаловог плана" али и индустријску развијеност - требало да Кијеву шаље бесповратне зајмове који би требало да буду изузети од "самонаметнутих буџетских ограничења еврозоне."

Навевши како су САД Украјини већ обезбедиле више од 13 милијарди долара бесповратне помоћи и обећали додатних 14,5 милијарди долара за 2023. годину, "Политико" сматра да би земље ЕУ требало да следе пример англоамеричког блока.

У супротном, "дугорочна финансијска одрживост" Украјине остаће "угрожена нескладом у доношењу одлука у ЕУ."

Подсетимо, администрација бившег председника Украјине Виктора Јануковича је током "евромајданских" протеста у децембру 2013. године затражила зајам од ЕУ у вредности од 20 милијарди евра.

Док је ЕУ била спремна да Кијеву у зајам да 610 милиона евра уз захтев за спровођење великих промена у украјинским прописима и законима, Москва је понудила безусловни кредит од 15 милијарди долара, као и боље цене гаса.