Како земљотреси у Холандији утичу на немачку зависност од Русије

Око трећине гаса Немачка је лане увезла из Холандије, а највећи део енергента стизао је са гасног поља које је пред затварањем због потреса

То што Немачка гради велике терминале за складиштење природног гаса (ЛНГ) и што је готово трећину гаса прошле године увезла од Холандије, земље која има највеће поље природног гаса у Европи, могло би да звучи као успешно превазилажење зависности од руског гаса.

По ономе што ових дана пишу западни медији, то је, уствари, тек почетак "апстиненцијалне кризе", која ће бити болна и неизвесна, упркос томе што ће земља која је око половине гаса увозила из Русије наредних месеци највероватније избећи несташице плавог енергента захваљујући другим изворима снабдевања.

Барем два питања нарушавају идиличну слику диверсификовања извора снабдевања и успешног одвајања Берлина од Москве: прво је по коју цену су премошћени ови зимски месеци, а друго: шта даље?

Цену су осетили ове јесени и зиме грађани широм Европе, не само Немачке, са оправданим или неоправданим подизањем цена свега и свачега, куповином даљих и скупљих уместо јефтинијих и ближих енергената, или куповином из треће руке онога што се некада куповало директно од произвођача.

Како ће снабдевање енергентима изгледати наредних година је подједнако комплексно питање са мало сигурних одговора и много неизвесности.

Потреси који ће се осетити до Берлина

Земља од које је Немачка лане увезла око трећине гаса, Холандија, најавила је затварање горепоменутог највећег гасног поља у Европи у Гронингену због учесталих земљотреса у овој области.

Највећи део гаса увезеног у Немачку, такође, долазио је баш са овог поља.

Холандски секретар за рударство Ханс Вилбриф рекао је за "Фајненшел тајмс" да је Гронинген требало да буде затворен у октобру, али су планови одложени да би се избегла несташица гаса у Европи и уколико буде неопходно могло би да остане отворено до октобра следеће године.

Али…

Холандској скупштини биће представљен извештај који указује на повезаност земљотреса и експлоатације на гасном пољу, као и вишегодишње занемаривање и заташкавање овог проблема.

"Налази ће бити поражавајући. У свим саслушањима било је кристално јасно да је безбедносни аспект експлоатације гаса у Гронингену био занемариван много година. Већ имам велику скупштинску већину иза себе која жели да затвори поље што је пре могуће, а после представљања овог извештаја она ће само бити још већа", уверен је холандски секретар за рударство.

У овој области региструје се око 100 потреса годишње још од 1980. године. Такође, има више од 160.000 захтева за одштету због оштећења имовине, а влада је припремила 8,8 милијарди евра како би исплатила оштећене.

Хаг је био под притиском својих европских савезника да повећа производњу на гасном пољу од како су уведене санкције ЕУ на руски гас, на шта је одговорено одлагањем планова о затварању гасног поља, али не и повећањем, већ смањењем производње, јер свако веће експлоатисање поља изазива нове потресе.

Вилбриф се похвалио и да је Холандија лане успела да смањи потрошњу гаса за невероватних 22 одсто, али тиме што су компаније смањиле производњу због високих цена енергената.

Капацитети без уговора

Немачка је избегла рестрикције струје и несташице гаса захваљујући увозу енергената из Холандије и Норвешке, као и повратку на стари добри угаљ, али је њена енергетска стабилност у наредним годинама на стакленим ногама, пише "Блумберг" који такође указује на проблем са земљотресима у Холандији.

Немачки канцелар Олаф Шолц изјавио је за овај медиј да је циљ Берлина да сагради капацитете који ће омогућити Немачкој да има количину гаса коју су имали пре руске војне операције у Украјини без тога да увозе енергенте из Русије.

То је међутим, само половина пута, указује се у чланку.

Без дугорочних уговора, купцима ЛНГ-а следи жестока борба за гас на међународним тржиштима, а количина доступног ЛНГ-а неће се повећавати најмање три наредне године.

Немачка има један дугорочни уговор, петнаестогодишњи потписан са Катаром, али договорене испоруке покривају свега шест одсто оних увожених из Русије 2021. године.

Уз то, ако се кинеска економија опорави након строгих ограничења уведених због ковида 19, значајне количине енергената више неће бити доступне Европи.

Укратко: грађење ЛНГ терминала без договорених уговора неће решити проблем, како запажа један од саговорника "Блумберга".

Годинама далеко

Нешто више од трећине гаса, Немачка је 2022. увезла од Норвешке, која је прошле године готово утростручила извоз гаса, али како се напомиње у тексту, и ова земља има ограничене капацитете када је реч о томе колико може да повећа производњу.

Немачка је и даље годинама далеко од тога да замени увоз руског гаса који је стизао гасоводом ЛНГ-ом, проценило је Министарство економије.

Изградња капацитета за складиштење 56 милијарди кубних метара ЛНГ-а, колико је отприлике стизало гасоводом из Русије, трајаће до 2026. године, а до 2030. капацитети ће достићи око 80 одсто годишње немачке потрошње, односно 76,5 милијарди кубних метара гаса.

"Истина је да наредне три или четири године неће бити довољно ЛНГ-а да задовољи растуће светске потребе. Тако да је прећутна стратегија Немачке да настави да плаћа по лудачким ценама док друге мање богате земље остају празних руку", сумирао је за "Блумберг" посланик немачке Левице Кристијан Леје.

Узгред, занимљиво је и да чланци западних медија у којима се ових дана анализира колико је на стакленим ногама немачка енергетска стабилност у наредном периоду када је у питању снабдевеност гасом помињу искључиво "руски прекид испорука гаса Европи".

Нигде се не помињу европске санкције које су прекинуле испоруке гаса Европи, а које су се вратиле као бумеранг онима који су их увели са циљем да униште руску економију.