
Мићовић: Ситуација са НИС-ом прилика да се рафинерија у Панчеву врати у српске руке

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић изјавио је да је енергетска безбедност државе угрожена јер се не можемо дугорочено ослањати на увоз и истакао да је актуелна ситуација са Нафтном индустријом Србије (НИС) сјајна прилика да се рафинерија у Панчеву врати у српске руке.
"Сва решења за НИС треба да воде ка томе да се активира прерада у Рафинерији нафте Панчево. Ово је сјајна прилика да се у српске руке врати власништво над рафинеријом. Не мора буквално држава да буде власник који управља, може бити домаћи капитал, може бити и државни капитал који ће је узети, али оно што је битно у том тренутку јесте да држава не буде директно укључена у управљање Нафтном индустријом Србије", рекао је Мићовић за РТС.

Мићовић је навео да су све нафтне компаније још од јануара повећале свој увоз због ситуације са Нафтном индустријом Србије и истакао да неће бити потребе за коришћењем нафтних деривата из обавезних резерви све док НИС не исцрпи све своје залихе.
"Они још увек имају залихе које стављају на тржиште. У моменту када то више не буду могли, 50.000 тона дизела биће стављено на тржиште. Ми немамо искуство стављања дизела и бензина из обавезних резерви на тржиште, ово ће бити прави тест за све нас", рекао је Мићовић одговарајући на питање да ли би обустава платног промета и затварање НИС-ових пумпи био тренутак када би на тржишту могли да се нађу бензин и дизел из обавезних резерви.
На питање шта је неопходно да се додатно повећају испоруке, Мићовић каже да је то тешко рећи.
"Неопходно је да у читавом том ланцу снабдевању има довољно робе тамо где се појаве да купе, да има довољно транспортних средстава да се оне довезу до Србије. Најмањи проблем су, рецимо, малопродајни објекти у земљи. Њих има довољно да цела та количина потребна тржишту може да се дистрибуира. Не стоје ти деривати и нафте у неким складиштима или само чекају да неко из Србије дође и да их купи", наводи Мићовић.
Ипак, поручује, да су створени такви услови да може да се реализује далеко већи увоз него иначе, али да и даље зависимо и од временских прилика и од свих других поремећаја.
Указује да наша регулатива која обезбеђује сигурност на тржишту понекад може да буде и препрека и кочница која је успорава.
"Већ су направљени одређени кораци, тако да сада када се увози аутоцистернама, оне не морају да се истоварају у складишта, тамо да се маркирају, него то може да се уради у самом транспортном средству, што омогућава бржи увоз. Железница је обезбедила стварно озбиљан приоритет за све деривате нафте, тако да се скраћује и време проласка вагона до терминала. У том смислу, све је уређено да то може да функционише далеко брже него што је било раније", истиче Мићовић.
Према његовим речима, ситуација на европском тржишту није задовољавајућа.
"Увођењем санкција које су онемогућиле веће испоруке из Индије и Турске, цела Европа је остала без једног озбиљног извора дизела или је он смањен. У том смислу је та понуда нешто мања него што је потражња. Има довољно да се снабде тржиште, али никад није добро када нису у равнотежи понуда и потражња", наводи Мићовић.
Наглашава и колико је продужетак оперативне лиценце олакшао ситуацију "Лукоилу".
"Та лиценца се односи на малопродају и то је добро да ће све бензинске станице и у нашој земљи и у региону моћи да наставе да раде. Једино што ће бити проблем - из Бугарске не постоји могућност извоза, тако да Лукоил Србија неће бити у могућности да све количине обезбеди из своје рафинерије у Бургасу, мораће да се, а и већ сада се у великој мери сналазе и раде на томе да обезбеде довољно деривата нафте за своје пумпе, пошто ће пумпе моћи да раде", додаје Мићовић.
На светском нафтном тржишту имамо један парадокс. Док цена сирове нафте пада, расту котације готових деривата. Мићовић поручује да се то повремено дешава.
"Сирове нафте има пуно, повећане су испоруке и ОПЕК-а и генерално свих земаља. У том смислу, цене падају, јер има велике понуде. Са друге стране, потражња за дизелом је јако велика. Између осталог, смањиле су се испоруке из Индије и Турске дизела, који се добијао углавном прерадом руске нафте. Потражња за дизелом је велика. Имате опет један број хаварија, као што је било у Будимпешти, које су смањиле испоруке дизела из рафинерија. То је велики притисак на тржиште дизела и тако је дошло до великог раздвајања", закључује Мићовић.




