Економија

Отворена дигитална платформа за пријаву нелегалних објеката: Шта је потребно за подношење захтева

Пријавити се мора сваки помоћни објекат на плацу, шупа, гаража и слично, а ако је део објекта већ легализован, треба пријавити онај део који није прошао легализацију
Отворена дигитална платформа за пријаву нелегалних објеката: Шта је потребно за подношење захтеваGetty © Stock foto

Под слоганом "Свој на своме" данас почиње пријављивање нелегалних објеката по новом Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности. Грађани ће те објекте моћи да пријаве на три начина - преко онлајн платформе, у свим општинама и у више од 580 објеката "Пошта Србије". За тај поједностављени поступак, уз минимум документације, имаће тачно два месеца. Дигитална платформа отворена је јутрос од 4.00. Процењује се да нелегалних објеката у Србији има око пет милиона.

За подношење захтева за легализацију потребна је важећа лична карта или пасош и било какав доказ о власништву - уговор, поклон, оставинско решење или пресуда, број катастарске парцеле, подаци о објекту – које је врсте, површине и спратности, као и изјава под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни. Захтев се може поднети чак и ако је објекат грађен на туђој земљи.

Пријавити се мора сваки помоћни објекат на плацу, шупа, гаража и слично, а ако је део објекта већ легализован, треба пријавити онај део који није прошао легализацију. Општине су се потрудиле да помогну и онима који нису вични интернету.

"Биће подељени флајери са упутствима и онима који су електронски необавештени. Иначе на сајту "Свој на своме" можете детаљно пратити упутства који је јако добро обрађен и свако може да се снађе. Упутства су корак по корак, како вас водити до закључења поступка", каже Дејан Рашић, начелник чачанске градске управе за урбанизам за РТС. 

Предности у односу на претходне законе су у томе што не морате да прибављате техничку документацију, нпр. где је постављена струја и друге инсталације, а имовину можете да легализујете, оверите код нотара, продате или дате као гаранцију за пословни или стамбени кредит.

У "Поштама Србије" више од 2.500 службеника обучено је да вас упути у све детаље легализације. Као и у општинама, они ће испуњавати ваше захтеве електронски, а грађанима ће издавати и потврду.

"Уколико он нема свој мејл, нема можда ни телефон, нема ништа, та документа и онај одговор који дође од Агенције за просторно планирање, и кад је реч о Републичком геодетском заводу, доћи ће на том шалтеру код нас. Ми ћемо позвати тог грађанина да дође да узме тај документ, да ли му фали неки папир, документ или је то легализовано", каже Зоран Анђелковић, в. д. директора ЈП "Поште Србије".

Колико кошта и ко је ослобођен 

Легализација кошта од 100 до 1.000 евра у динарској противвредности на најскупљим локацијама. Бринуло се и о најсиромашнијима којима је то једина некретнина у којој живе, те су од плаћања накнаде ослобођени примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.

У ресорном министарству кажу да су општине и "Пошта Србије" спремне за легализацију и да сада коначно решавамо проблем који је наслеђиван генерацијама.

"Држава мора да зна шта јој је изграђено на територији и ко су ти власници. Сваки аутомобил има свог власника, зна се ко је власник, а куће немају уписане власнике", каже Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Тиме, како је рекла, практично долазимо до онога што јесте циљ овог закона, да свако оствари своје право, да оно што негде и деценијама користи, постане његово, а да држава реши један нагомилани вишедеценијски проблем.

Сви објекти изграђени у заштићеним подручјима и на површинама које су планиране за јавну намену, као и сва будућа бесправна градња, биће уклоњени или ће постати власништво државе. Грађани који из објективних разлога нису поднели пријаву на време могу је поднети у року од годину дана од дана ступања закона на снагу, уз доказ за оправданост кашњења.

image
Live