Јавни дуг Србије је на крају октобра износио 38,16 милијарди евра, а међу повериоцима на првом месту су били купци еврообвезница којима је Србија дуговала 10,31 милијарду евра, показују подаци Управе за јавни дуг Министарства финансија.
Следе купци дугорочних динарских хартија од вредности којима се дуговало 7,23 милијарде, док је дуг пословним банкама на име кредита износио 4,18 милијарди.
На четвртом месту листе поверилаца је кинеска Експорт-Импорт банка којој се дуговало 2,87 милијарди евра.
Дугови страним владама на име кредита износили су 2,69 милијарди евра, а Међународном монетарном фонду 2,31 милијарда.
Када је реч о валутној структури дуга, учешће јавног дуга у страној валути на крају августа је износило 77,3 одсто, при чему је учешће дуга у еврима било 58,4 одсто, у америчким доларима 12,6 одсто, а у посебним правима вучења (СДР) 6,1 одсто.
Више од петине дуга, прецизније 22,7 одсто, био је дуг у динарима.