Престанак рада Нафтне индустрије Србије имао би озбиљне последице по српску привреду, а економиста Иван Арнаутовић је у "Јутру на РТ" изјавио да би најозбиљнија последица била престанак платног промета, који је предворје уласка у стечај. Истакао је да је то нешто што се у једном моменту не би могло избећи, а да би та ситуација била најтежа за више од 13.000 запослених у НИС-у.
"Толики је притисак од стране америчке администрације да се може очекивати прекид платног промета данас или наредних дана. С једне стране имамо управу НИС-а, која је и даље оптимистична да ће ОФАК разумети њихову ситуацију и да ће им продужити лиценцу, макар на неки период. Са друге стране имамо помало песимитички став државе, која каже да се то дефинитивно више неће одлагати и да је дошао дан Д", рекао је Арнаутовић.
Он је подсетио да је НИС имао удео од свега око 0,6 одсто у укупним приходима "Гаспрома" и да у том смислу нема велики значај за руску страну, али да је са друге стране недопустив тај моменат да вам неко поставља услове да морате нешто да продате и да се повучете.
"То је стратешки интерес, тако да неће ту ниједна страна тако лако одустати", сматра Иван Арнаутовић.
Зашто Србија није као Мађарска?
На питање зашто Србија има другачији статус у односу на Мађарску, која је добила изузеће за коришћење руских енергената, Арнаутовић каже да је разлог то што Србија није чланица ЕУ и не може да утиче на неке друге одлуке.
"Одлуке у Европском парламенту би требало да буду донете консензусом, тако да је моћ Мађарске у преговарачком делу много већа", каже Арнаутовић.
Када су у питању потези Америке, он каже да њих много не занима што Србија трпи и сматра да ће ићи до краја. Додаје да је једини компромис престанак ратних сукоба у Украјини или с друге стране, евентуална продаја руског удела. Подсетио је да је било различитих решења, али да је дефинитивно став да "Гаспром" мора да изађе из власништва.
"Стечај је дефинитивно негде испред врата НИС-а. То значи, да више не можете да измирујете своје обавезе и да исплаћујете плате. Покреће се по аутоматизму или га може покренути страна која се сматра оштећеном у пословању. Оно што је за НИС можда најтежа ствар је да у овом моменту дугује пословним банкама 500 милиона евра кредита. Уласком у стечај, истог тренутка долази доспелост тих кредита на тај дан. Није то једноставна ситуација", објаснио је Арнаутовић.
Он је рекао да по закону, не би више могло да функционише ни 350 НИС-ових пумпи, а да би највећи проблем био у руралним срединама, где нема других бензинских станица.
"Опције су да се што више активирају друге пумпе, али неће бити дозвољено да се те НИС-ове пумпе дају под закуп", указује Арнаутовић.
Не само да уводе санкције, већ би да бирају и купца
Додао је да би највеће последице "секундарних санкција" претрпела НБС, али да санкције ударају и на мале фирме које послују са НИС-ом. Он је истакао да је од почетка ово једна уцена са америчке стране, а да је Србија у позицији да ће било које решење које држава донесе, изазвати негодовање оне друге, руске стране.
"Неће бити задовољних и не може их бити", казао је Арнаутовић.
Он је указао да, не само да Америка уводи санкције, већ жели да бира и купца.
"Чим имате ту моћ, имате утицај и на тржишну цену", рекао је саговорник РТ Балкан.
Он је апеловао на раднике да се стрпе и поручио да НИС и рафинерија у коју је претходних година много уложено, "сигурно неће да заврше као старо гвожђе".
"Много пара је уложено, да не би постојало крајње решење. Решење ће се наћи, па макар и преко новог власника. НИС сигурно неће као гигант завршити под кључем трајно. Ви да имате такав економско богатство и да пустите низ воду, то ниједна страна неће дозволити", казао је Арнаутовић.
Додао је да, ако остане ситуација да нафту и гас морамо куповати не некој другој страни, то сигурно утицати и на економске прилике код нас.
"У Европи цена гаса варира, то је берзанска роба. Никад се не може постићи та цена из дугорочних уговора. Оно што вам долази цевима из Русије, не може бити исто као оно што стиже бродом, па се претаче...Течни гас је исти као и овај који иде цевоводима, али се због транспорта доводи у течно стање, па се поново враћа. Све то кошта, транспорт, транзит, да не причамо о времену које је потребно да танкер стигне до лука", објаснио је Арнаутовић.