Одговори на пет кључних питања о упису права својине: Да ли ћемо коначно бити "своји на своме"

Делује да никад није било једноставније, а да ли је заиста тако знаћемо већ у фебруару, када истиче рок за пријаву нелегалних објеката. Данас је почела још једна акција озакоњења или легализације, али која овај пут има назив "упис права на непокретностима". 

Легализација покреће и питање пореза на имовину: Да ли постоји могућност ретроактивне наплате

Евидентирање нелегалних објеката или како је овај поступак назвала министарка грађевинарства Александра Софронијевић, формализација, требало би да омогући грађанима да коначно постану "своји на своме", односно да им држава "призна" власништво над објектима које су претходних година градили без грађевинске дозволе. Процењује се да их има око 4,8 милиона и ниједан од претходних седам прописа није успео да их попише и "утера" у легалне токове, али ни да спречи даљу нелегалну градњу.

Министарка Александра Софронијевић је изјавила да је интересовање грађана веома велико и да је већ стигло више од 7.000 пријава. Она је навела да је прва пријава на електронску апликацију стигла јутрос у 4.10, а да су затим стизале таквом брзином да је систем у једном тренутку послао упозорење.

Она је поручила грађанима да немају потребе за журбом и подсетила да пријављивање траје 60 дана, а да је још 30 дана предвиђено за жалбе, тако да до 5. марта сви имају могућност да припреме документацију и да пријаве своју непокретност.

"Да коначно уредимо оно што нисмо могли деценијама. Да имамо комплетну, као држава, својинску евиденцију на својој територији, да боље планирамо простор, да имамо боље и квалитетније урбанистичке планове. Да општине у својим буџетима имају приход од којег ће моћи да унапређују своју комуналну инфраструктуру", рекла је министарка.

1. Како се пријавити?

Пријављивање "дивљих" објеката по новом Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретностима почео је данас, а грађани у наредних 60 дана, до 5. фебруара, могу и сами, онлајн да поднесу пријаве за легализацију својих објеката преко дигиталне платформе на веб адреси својнасвоме, тако што ће унети свој ЈМБГ и број личне карте, или налогом на порталу еУправа, као и у услужним центрима локалне самоуправе и у 586 објеката ЈП "Пошта Србије".

"На шалтерима су грађанима потребна само два документа, лична карта и неки основ стицања. Видела сам и решења о додели земљишта, видела сам документе о куповини, дакле, једна широка лепеза свих доказа", рекла је министарка.

У Србији око 2,1 милион нелегалних објеката: Овим темпом биће легализовани за 40 година

Од документације је потребно да грађани приложе важећу личну карту односно пасош, основ стицања у виду уговара, оставинског решења или пресуде, број катастарске парцеле који се може пронаћи на сајту "Геосрбија", податке о објекту (врста објекта, површина, спратност) и изјаву под кривичном и материјалном одговорношћу да су дати подаци тачни. Агенција за просторно планирање и урбанизам упоређује податке из пријаве и јавних евиденција.

Подносиоцима пријава који испуњавају све законом прописане услове, Агенција за просторно планирање ће издати потврде, које ће бити прослеђене Републичком геодетском заводу, чиме ће грађани и званично бити уписани као власници својих објеката.

2. Колико кошта упис?

Трошкови уписа крећу се у распону од 100 до 1.000 евра и зависе од површине објекта и места где се непокретност налази. Од плаћања накнаде ослобођени су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце.

У Београду лане озакоњено само 350 објеката: Како брже до папира за куће изграђене без дозволе

За породичне куће и станове, висина накнаде зависи од величине места, односно броја становника, па у Београду накнада износи од 100 до 1.000 евра, у местима са више од 100.000 становника накнада се креће од 100 до 500 евра, а у местима која имају од 50.000 до 100.000 становника накнада је од 100 до 300 евра.

У местима са мање од 50.000 становника, накнада је фиксна и износи 100 евра. За магацине, економске и помоћне објекте, као и производне погоне, накнада се одређује на основу површине објекта.

За објекте мање од 500 метара квадратних је бесплатно, за објекте веће од 500 квадрата накнада износи 10 евра за сваки наредни квадратни метар преко 500 квадрата.

3. Шта упис мења?

Закон предвиђа да објекти буду евидентирани, а потом и уписани у катастар непокретности чиме ће грађани моћи слободно да располажу својом имовином - кроз купопродају, наслеђивање, хипотеку, легално прикључење на комуналну и другу инфраструктуру.

Наш избор

Утицај масовне легализације на тржиште некретнина: Да ли може да спусти цене квадрата

Такође, законом се предвиђа и нулта толеранција на нову бесправну градњу, јер ће по његовом ступању на снагу сви објекти који се граде без издате грађевинске дозволе односно без решења о одобрењу за извођење радова, бити уписани као власништво државе.

4. Шта ако упис буде одбијен?

Уколико је исход провере негативан, агенција без одлагања, електронским путем, обавештава подносиоца пријаве и надлежног грађевинског инспектора.

За објекте који су изграђени на туђем приватном земљишту, без правног основа - агенција ће позвати подносиоца да уреди односе са власником земљишта.

Објекти изграђени на површинама које су планиране и приведене јавној намени, као и у заштићеним подручјима, биће уклоњени или ће постати власништво државе.

Привремени објекти, као што су мобилне куће, контејнери, балон хале, биће евидентирани, без уписа права својине.

Уколико је инвеститор познат, он уместо власника стана подноси пријаву за евидентирање зграде и сноси трошкове накнаде.

Ако је инвеститор непознат, сваки станар, управник, професионални управник или друго лице које има правни интерес, може поднети пријаву за евидентирање зграде, а након тога, власник стана подноси пријаву за свој стан и плаћа накнаду.

Накнада за упис права својине за комерцијалне и друге објекте плаћа се у висини доприноса за уређивање грађевинског земљишта.

5. На које се објекте односи нови пропис?

Предмет евидентирања и уписа права у евиденцију непокретности, односно легализације бесправне градње, између осталог су објекти и делови објеката који су изграђени супротно закону, затим они на којима су радови изведени без решења о одобрењу за извођење радова као што су санација, реконструкција, адаптација, промена намене и слично, као и објекти за које је издата привремена грађевинска дозвола пре 13. маја 2003. године.

Закон садржи и социјалну компоненту, јер су прописани посебни услови за власнике објеката којима је то једина непокретност и који са својом породицом у њој живе, за самохране родитеље, примаоце социјалне помоћи, сеоска домаћинства, борце, породице са троје и више деце - предвиђено је да они не плаћају накнаду за легализацију.