Држава Србија је, према подацима Министарства финансија, задужена 38,17 милијарди евра милијарде евра, што је 43,1 одсто бруто домаћег производа (БДП).
Јавни дуг Србије је у последњих десетак година готово удвостручен, јер је са 20 милијарди евра у 2013. години на крају октобра ове године премашио 38 милијарди евра. Његов удео у бруто домаћем производу, међутим, последњих година пада, због раста привреде. Тако је 2015. године он био на око 70 одсто, а данас је око 43 одсто БДП-а.
Фискални савет процењује да ће јавни дуг наставити да расте до краја године и да ће износити 39,9 милијарди евра и достићи удео од 45 одсто БДП-а. У својој Оцени Предлога закона о буџету за 2026. годину указао да се очекује да ће јавни дуг следеће године номинално порасти за око 2,2 милијарди евра, али да би релативна задуженост земље у процентима БДП-а требало да остане на опадајућем тренду.
"Због новог задужења, јавни дуг опште државе ће да порасте са око 39,9 милијарди евра на крају 2025. на око 42,1 милијарду евра на крају 2026. године. Међутим,
његово учешће у БДП-у благо ће да се смањи, са 45 одсто на око 44,5 одсто, јер се очекује да ће привредни раст бити нешто бржи од раста дуга", процене су Фискалног савета.
Укратко, буџетом за 2026. планиран је дефицит значајног обима, што држави даје простор за релативно високу јавну потрошњу, али се ипак не прелази граница која би негативно утицала на макроекономску и фискалну стабилност земље.
Иако је планирани дефицит од 3 одсто БДП-а релативно висок, у Фискалном савету сматрају да се он у тренутним околностима може оценити као одржив и прихватљив за Србију. Кључни аргумент за ову оцену је то што ће, чак и са оваквим минусом у каси, релативна задуженост земље
наставити благо да се смањује – са око 45 у овој, на 44,5 одсто БДП-а до краја следеће године.
То је ниво који се начелно сматра безбедним за земљу попут Србије и који је тренутно сврстава у групу мање задужених европских економија
"Поређења ради, јавни дуг Србије не само да је скоро упола нижи од просека ЕУ, који износи око 83 одсто БДП-а, већ је и приметно нижи од просечног дуга упоредивих земаља Централне и Источне Европе који тренутно премашује 50 одсто БДП-а. Ипак, важно је имати у виду да пад релативног показатеља у процентима БДП-а не значи и смањење укупних обавеза, јер ће номинални јавни дуг током 2026. свакако порасти – са око 39,9 милијарди евра на крају 2025. на око 42,1 милијарди евра на крају 2026. године", наводи се у Оцени Предлога закона о буџету за 2026. годину.
Из Фискалног савета напомињу да чињеница да је пораст дуга од око 2,2 милијарде евра, мањи од планираног дефицита, од око око 2,9 милијарде евра, указује на то да се држава неће задуживати за пун износ недостајућих средстава у буџету.
"Разлика од око 700 милиона евра, која произилази из поређења буџетског плана за 2026. и пројекција јавног дуга у Ревидираној Фискалној стратегији за период 2026-2028. година, имплицира да ће се део фискалног дефицита у следећој години, поред новог задуживања, финансирати и трошењем претходно акумулираних депозита државе", наводи се у анализи Фискалног савета.
Коме смо највише дужни?
Према најновијим подацима Управе за јавни дуг, на списку поверилаца предњаче купци еврообвезница Србије. У њиховим рукама је 10,31 милијарди евра, односно готово четвртина укупног српског дуга.
На другом месту су купци дугорочних динарских хартија од вредности којима се дуговало 7,23 милијарде, док је дуг пословним банкама на име кредита износио 4,18 милијарди.
На четвртом месту листе поверилаца је кинеска Експорт-Импорт банка којој се дуговало 2,87 милијарди евра. Дугови страним владама на име кредита износили су 2,69 милијарди евра, а Међународном монетарном фонду 2,31 милијарда.