У САД расте отпор дата центрима: Каква је будућност "фабрика вештачке интелигенције" у Србији

Дата центри су већ понели епитет "гутача енергије", јер троше енормну количину струје, а процењује се да ће на свим графиконима криве само расти у налету нових технологија заснованих на вештачкој интелигенцији. Међународна агенција за енергију (ИЕА) процењује да ће глобална потрошња електричне енергије за дата центре ове године бити око 415 терават-сати (ТWh).

Отпор према дата центрима расту широм САД, где их тренутно има више од 4.000 и све више почињу да попримају обрисе "информационих антиваксера".

Питање је да ли ће у будућности бити довољно струје и за грађане и за АИ, колико ћемо платити цену погодности које нам вештачка интелигенција обезбеђује и то што све више послова обавља уместо нас?

Инсталирани капацитет дата центара глобално расте, што ИЕА наводи као битан покретач раста потрошње струје уопште. До 2030. ИЕА пројектује да ће ова потрошња више него да се удвостручи, на око 945 терават-сати, што је приближно данашњој укупној потрошњи Јапана.

Процењује се да тренутно 2 до 4 одсто укупне глобалне производње електричне енергије троше дата центри, а да ће се у наредних пет година, због убрзане дигитализације, удео бити 8 одсто. 

Стручњаци предвиђају да ће у наредних пет година бити изграђено дата центара колико у последњих 20 година. Напомињу и да они више нису само простори у којима се чувају подаци, већ да су постали "фабрике вештачке интелигенције".

Подводни дата-центри ће се појавити већ ове године: Уштеда енергије и до 90 процената

Бум изградње ових објеката у САД подстакнут је наглим развојем вештачке интелигенције, који покрећу велике технолошке компаније. "Фајненшел тајмс" преноси да се становници неких округа, попут Ковета у Џорџији буне да ће рогобатни објекти покварити пејзаж, али да их још више брине потенцијално повећање рачуна за комуналне услуге због повећане потражње за електричном енергијом.

Противници упозоравају да ће домаћинства морати да сносе трошкове сваке надоградње електроенергетске мреже и да ће његова предвиђена потенцијална вршна потрошња воде од шест милиона галона дневно смањити доступност у округу. Такође су рекли да ће десетогодишњи период изградње проузроковати уклањање шумског земљишта, повећати притисак на мале сеоске путеве и повећати буку.

Један центар за обраду податка данас троши струје колико 100.000 домаћинстава, али неки дата центри чија изградња је планирана у будућности ће захтевати и 20 пута више енергије.

Огромни центри података биће изграђени у свемиру у наредних 10 до 20 година, сматра Џеф Безос

Таквих наговештаја има и у Србији, где постоје два државна дата центра, у Београду и Крагујевцу. Директор Канцеларије за ИТ и еУправу, др Михаило Јовановић, изјавио је недавно да ће у нашој земљи следеће године бити инсталиран највећи кластер суперкомпјутера у Југоисточној Европи. Он је истакао да ће Србија у 2026. години наставити да улаже у проширење и унапређење суперкомпјутера и примену вештачке интелигенције у различитим друштвеним секторима.

"Резултат ће бити систем који ће, након прве надоградње следеће године, бити 7 пута бржи од постојећег и омогућиће знатно већи капацитет за обраду података. Друга фаза надоградње, планирана за крај 2026. године, омогућиће да Србија већ почетком 2027. постане власник највећег кластера суперкомпјутера у Југоисточној Европи, намењеног развоју решења заснованих на вештачкој интелигенцији", истакао је Јовановић.

А за то ће Србији бити потребно много више струје. Јер, дата центри троше много више струје од осталих потрошача, пошто раде готово без прекида, уз минималне застоје и имају врло мало простора и могућности за смањење потрошње. Серверима струја није потребна само за рад, већ и за њихово хлађење, осветљење и вентилацију.

Главна питања ће у будућности бити где их градити и како обезбедити поузданост напајања, као и колико ће драстични раст потрошње утицати на цене струје? Оператери траже нове далеководе, трафо-станице и посебне режиме напајања, јер у супротном ризикују загушења и хаварије. 

У неким земљама, попут Белгије, где дата центри данас троше девет пута више струје него у 2022. оператор струјних мрежа је најавио да разматра да им ограничи потрошњу како би осигурао снабдевање других потрошача у индустрији. 

Бањац: Струја ће бити скупља

Професор на Машинском факултету у Београду др Милош Бањац каже за РТ Балкан да Србија и сада купује и струју и угаљ из иностранства и напомиње да би једино увозом електричне енергије могла да надомести растуће потребе. Напомиње да свакако због експанзије дата центара можемо очекивати и поскупљење струје.

Илон Маск тврди да ће вештачка интелигенција окончати америчку дужничку кризу у року од три године

"Концепт који је био предвиђен стратегијом и неким националним енергетско-климатским планом јесте да се подигне значајно број обновљивих извора енергије - ветро-паркова, соларних електрана и да то буде тај надомешћујући капацитет да би се растуће потребе за електричном енергијом задовољиле. То иде доста споро и брже расту потребе, него што ће расти ти капацитети, тако да не бисмо имали довољно да задовољимо ту повећану потражњу", указује професор Бањац.

Он је објаснио да је Србија до пре неколико година задовољавала своје потребе за електричном енергијом 100 одсто и да смо имали довољно сопствених капацитета, али да су "кола кренула низбрдо од хаварије у Обреновцу".

"Од тада ми немамо довољно струје и не може да нам помогне ни добра хидрологија и морамо да увозимо и струју и угаљ, јер су копови у лошем стању. Има угља, али се не ископава на одговарајући начин. Струја коју увозимо не мора увек да буде скупља, вештим пословањем то може да се организује добро. Имамо хидро-потенцијал са уделом од око 30 посто и он служи за балансирање. Када је струја на тржишту скупа, да користимо из хидро-потенцијала и да смањите потрошњу, а да повећате увоз када су цене повољније", објашњава Бањац.

Он напомиње да ће тај капацитет бити недовољан, када потражња додатно порасте.

"У једном тренутку ћемо сигурно бити приморани да купујемо баш скупу струју", сматра Милош Бањац.

Здравковић: Исплатив посао за државу

Стручњак за енергетику Милош Здравковић сматра да ће Србија имати додатне трошкове и да ће потрошња енергије расти, али да би већу цену могла платити ако се на време не припреми за промене које долазе. 

Вештачка интелигенција је и у кухињи: Први АИ шеф осмислио "диносаурус тартар" - да ли бисте пробали

"То све је неопходно и због 5Г мреже, која се не прави да би деца гледала филмове, већ због потреба индустрије, трговине и уопште привреде. Изградња дата центара свакако је исплатив посао за државу. Одговор на питање да ли нам треба вештачка интелигенција је једноставан - ако не желите ви да је користите, користиће је ваша конкуренција", каже Здравковић за РТ Балкан.

Он напомиње да ће управо вештачка интелигенција највише допринети расту потрошње електричне енергије и да све земље које желе да имају корист од АИ морају и да убрзају улагања у производњу струје и развој мреже.

"Тај раст потрошње ће показати и пропаст 'зелене агенде', која ни без ове појачане потрошње није могла да 'преживи'. Све ове приче су рачун без крчмара", сматра Милош Здравковић.

Иако су настојања да се и сами дата центри укључе у производњу струје, упитно је колико њих ће заиста напајати сунце и ветар, а колико ће и даље зависити од угља и гаса. Од одговора зависи да ли ће АИ бум убрзати енергетску транзицију или ће је додатно закомпликовати и успорити.

Здравковић упозорава да многе ствари у теорији звуче лепо, али када дође до практичне примене, нема много филозофије, већ је све ствар физике и да је зато јасно да убрзана дигитализација представља крај заблуде о "зеленој агенди".