То што у појединим мењачницама протеклих дана није било довољно евра за све грађане који су хтели да их купе, стручњаци приписују повећаној тражњи за страном валутом, психолошком ефекту због санкција НИС-у, али пре свега шпекулативним радњама појединаца који желе да из ове ситуације извуку корист за себе.
Иако је Народна банка Србије у понедељак објавила да нема разлога за бригу, данас се огласила још једном и поручила да је девизно тржиште у Србији потпуно стабилно и да су пословне банке и мењачнице снабдевене довољном количином страног новца како би задовољиле све потребе домаћег тржишта.
Велики део ове тражње грађана је у значајној мери узрокован и појединим наводима у медијима и објавама на друштвеним мрежама за које у НБС тврде да немају рационално и реално упориште, и да само доприносе појачавању панике међу грађанима упркос саопштењима НБС, којима је указано да стабилност финансијског система није нити ће бити доведена у питање.
Из НБС-а су поручили да су спремни да строго санкционишу све оне који на неодговоран начин желе да извуку корист у тренутним врло сложеним геополитичким околностима за нашу земљу. Истакли су и да је Извршни одбор НБС изменио одговарајући пропис који дефинише услове и начин обављања мењачких послова тако да се додатно олакшава канал снабдевања ефективом овлашћених мењача од стране банака.
"Несташица евра и других страних валута не постоји и грађани су у могућности да несметано обављају мењачке послове у оба смера, куповином или продајом ефективног страног новца. НБС поседује рекордне нивое девизних резерви, а тиме и доступне количине ефективног страног новца који вишеструко задовољавају све потребе за ефективом пословних банака и мењачница", поручују из централне банке.
Додају и да не постоји ниједан разлог да у било ком тренутку грађани не буду у могућности да купују евре на мењачком, односно девизном тржишту и то по курсу домаће валуте према евру у оквиру законски прописаних распона у односу на званични средњи курс НБС.
Коме одговара несташица
Економиста Иван Николић каже за РТ Балкан да паника и лажна несташица највише одговара власницима мењачница, јер што је већи обим трансакција, они више зарађују, али да иде на руку и банкама.
"Уколико грађанин има динарску орочену штедњу и онда одлучи да је подигне да би купио евре, мораће да се одрекне камате, што је прилика да банка оствари корист. Опет, верујем да ту лошу атмосферу, односно неке драматичне садржаје, потпуно лажне и искривљене пласирају и они који се само шале на друштвеним мрежама, али и они који припадају некој другој политичкој опцији и који желе лош резултат, односно дестабилизацију наше економије", сматра Иван Николић.
Он указује да је на раст потражње за еврима утицала и објава информација у вези са Нафтном индустријом Србије (НИС) и да је то послужило као један од окидача, а да се то поклопило са сезонским растом тражње за девизама који је очекиван на крају сваке године.
"Све заједно се акумулирало и десио се благи краткорочни поремећај, који ће свакако бити превазиђен за који дан и у другом делу децембра ће све бити као и раније. Све ово је потпуно ирационално и последица шпекулативних активности, које наравно нису недозвољене, али свакако ремете неки мир и уобичајено деловање пословних субјеката и грађана у Србији", напомиње Николић.
Васић: Три разлога за раст тражње
Банкарски саветник Владимир Васић каже да има неколико разлога за појачану потражњу.
"Као прво, информације у јавности о ситуацији са НИС-ом подстакле су део грађана да се додатно обезбеде девизама, иако за тим објективно није било потребе. Други разлог је психолошки ефекат медијских објава и друштвених мрежа, јер када се појави вест о 'могућој несташици', потражња се сама мултиплицира. Ту је сезонски фактор, јер пред крај године традиционално расте потреба за девизама због путовања и плаћања у иностранству", наводи Васић.
Он указује да је девизна ликвидност банкарског система стабилна и да НБС има јасне механизме да у сваком тренутку ублажи краткорочне притиске и спречи осцилације курса, као што је чинила и у периодима знатно већих глобалних шокова.
"Не очекујем никакве шире последице. Ово је више краткотрајни логистички ефекат појачане потражње, а не показатељ било каквог фундаменталног ризика", каже Васић.
"Курс динара према евру остаје стабилан и није реално очекивати поремећаје у снабдевености девизама. Укратко, ситуација је привремена, под контролом и далеко од било каквог системског ризика", тврди Васић.
Да ли је динар прецењен?
Иван Николић указује да је подметнута прича да је динар прецењен и да немају никаквог основа тврдње да му вредност у односу на евро није 118 већ 150. И НБС је у свом саопштењу истакла да курс динара према евру није нити ће бити угрожен. Како је наведено, централна банка у режиму руковођено пливајућег девизног курса користи право да интервенише, како куповином, тако и продајом девиза како би сачувала релативну стабилност девизног курса.
"Погледајте извршење платног биланса и спољно-трговинску размену. Курс је пре свега рефлексија платног биланса и наших потреба за девизама и то реалних потреба, не говоримо о шпекулативном моменту који се десио и који је привременог карактера, већ фундаменталним односима тражње и понуде. Последњи резултати из спољно-трговинске размене показују да извоз, упркос свим ограничењима, последњих месеци расте. У овој години брже од увоза и чак је дефицит у робној размени у последњем месецу био нижи него у истом периоду прошле године", објашњава Николић.
Додаје да је од почетка године, НБС и даље била поново нето купац и да је већи прилив девиза из иностранства него тражња за девизама.
"Девизне резерве су порасле на ниво који обезбеђује апсолутну стабилност пре свега, јер је НБС куповала девизе. Нема неког рационалног утемељења и статистичких чињеница које би указале да би могло да дође до таквог сценарија, до неке депресијације, односно губитка вредности динара или већ девалвације, као што поједини годинама уназад најављују и никако да им се ти њихови снови обистине. Следећа година је и изборна и ни то не иде у прилог било каквој дестабилизацији", поручује Иван Николић.
Напомиње да тренутни ниво резерви гарантује одржавање курса на овом нивоу, у много неповољнијим околностима .