Економија
Два нова удара на малаксалу европску привреду: Да ли мотор ЕУ икако може да се покрене
Економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије је за "Јутро на РТ" изјавио да нова Стратегија националне безбедности САД смањује економску привлачност ЕУ
Европска привреда се суочава са системским проблемима од раста трошкова производње, због скупљих енергената, пораста цене радне снаге до заостајања у технолошком смислу, рекао економиста Бојан Станић из Привредне коморе Србије у "Јутру нa РТ". Он је указао да се уз све то, последњих година повећао и политички ризик, што је довело до пада глобалног интересовања инвеститора за улагања у производњу на територији ЕУ.
Он је указао да су две вести додатно погодиле економију ЕУ – нова Стратегија о националној сигурности САД, која говори да се Америка полако повлачи у своју западну хемисферу и мења односе према Русији и Кини, што самим тим додатно повећава политички ризик у самој ЕУ и смањује њену атрактивност као инвестиционе дестинације. Друга вест је да је дефицит у размени са Кином достигао 400 милијарди долара, а да је са друге стране Кина остварила рекордан суфицит у размени са Европом, без обзира што је опао њен извоз у САД због царина.
"Зато је француски председник изјавио да се, уколико се дефицит не смањи, може очекивати да и ЕУ уведе царине Кини, слично као што су то урадили Американци. Све то доводи до тога да се произвођачи који су изложени сарадњи са Кином чак и више него што су зависили од енергената из Русије налазе у проблему дугорочног пословања имајући у виду да губе конкурентност", објаснио је Станић.
Он сматра да је највећи удар за европску привреду губитак конкурентности у аутомобилској индустрији, а да то најбоље осликава податак да је 70 одсто свих аутомобила на електронски погон произведено у Кини – укупно око 12 милиона, док је ЕУ произвела 2,8 милиона таквих возила.
"Само на основу тога се види колика је доминација Кинеза. И уколико се европска аутомобилска индустрија ослања на сопствено тржиште, онда ту нема дугорочно извора значајнијег раста, јер становништво стари и све мање вози, а с друге стране се иде на те еколошке мере у оквиру 'зелене агенде', које подразумевају да се мање користи јавни превоз", напомиње Станић.
Он напомиње да је тешко направити неки помак у оваквим околностима, јер не можете да очувате конкурентност, ако повећавате старосну границу за пензију, као што то планирају европске земље.
"У Бриселу и владама ЕУ седе људи који су дошли до закључка да имају одређене политичке циљеве, пре свега у односу према Русији и да су они спремни да истрају на томе без обзира на економске губитке које ће трпети. Не можемо улазити у оцену политичких одлука, али се на економију то свакако одразило. У економији се ствара вредност из које се после све финансира, и образовање и здравствена заштита, па и безбедност. Међутим, економија је врло рационална, док у политици често има ирационалних ствари које се после манифестују политикама које нама који то гледамо са стране не делују разумне", рекао је Бојан Станић.
Стратегија САД смањује економску привлачност ЕУ
Он је подсетио да сада делује да долази заокрет, јер је објављен нови план Америке састављен из четири дела, а да један део подразумева враћање руских енергената на тржиште ЕУ. У једном дану Урсула фон дер Лајен победоносно саопштава да ЕУ завршава са руским енергентима, а онда синоћ сазнајемо да ће ипак бити изузећа и да ће га до септембра 2027. добити Мађарска, Словачка и Чешка.
"У Националној стратегији САД се даје пример како немачке компаније, пре свега из хемијске индустрије одлазе у Кину, да би тамо користиле јефтин гас из Русије, јер код куће то не могу. То је, наравно предлог и не знамо да ли ће ту бити усаглашавања, али ако та одлука буде прихваћена, онда ће се поставити питање да ли смо се ми онда вратили практично на 2021. годину у тим односима између Запада и Русије и са колико хиљада мртвих у Украјини и онда се поставља питање зашто тај договор или међусобно разумевање није постигнуто раније", указао је Станић.
Он напомиње да пад суфицита ЕУ у трговини са светом и пораст дефицита са Кином говори како је та конкурентност пала на бази енергената, али и страних инвестиција.
"И код нас је пад због пада на извору инвестиција, јер када они имају мање средстава за улагање, а имају приоритете подршке производним постројењима у својим земљама и на својој територији, онда остаје мање за Србију и земље региона. Анкета коју је спровела Немачка привредна комора је показала да петина испитаника сматра да би за њихову компанију било боље да производњу изместе ван Немачке, односно ЕУ", казао је Станић.
Он је истакао да се европска привреда налази у системском ризику, а да има обавезу ревитализације економског раста како би ипак могла да очува социјалну државу, јер ако се не буде очувала биће све више зависна од увоза радне снаге ван ЕУ земаља.
"То ће свакако нарушити додатно њихову унутрашњу сферу имајући у виду да чак и најразвијенија земља у оквиру ЕУ, која има јаке институције, није успела да интегрише значајан прилив имиграната који долазе из ваневропских земаља", рекао је Станић.
Он је истакао да, за разлика од ЕУ, САД има своје енергенте и ретке метале, док је Европа зависна од туђих. Додао је да би адекватна терапија за оздрављење европске економије била дугорочни мир на одржив начини апсолутно смањење политичког ризика. Додао је да само тако ЕУ може да се врати на мапу дестинација које имају вишу атрактивност.
"Уколико имате несигурност и знате да из тога следи ограничен приступ енергентима, знате да, уколико буде сукоба и мигрантских таласа, а опада социјална држава, млади могу долазите у Аустралију и друге земље које им се чине приступачнијим, а тиме се смањује квалитет радне снаге. То подразумева и да се смањују шансе да се примене нове технологије у индустријској производњи", указао је Бојан Станић у разговору за "Јутро на РТ".
Live
