Економија
Ђедовић Хандановић о кризи због НИС-а: Северна Македонија би помогла Србији
Разговарали смо да уколико буде било потребе, рутом преко Северне Македоније снабдевамо југ Србије, саопштила је министарке енергетике
Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је са министарком рударства Северне Македоније Сањом Божиновски разговарала о евентуалној помоћи Северне Македоније Србији у снабдевању нафтним дериватима уколико то због кризе око НИС-а буде потребно.
"Разговарали смо да уколико буде било потребе, рутом преко Северне Македоније снабдевамо југ Србије. Знате сви ситуацију у којој се налазимо са Нафтном индустријом Србије. Ја се надам да ће до решења доћи и да неће бити неопходно да активирамо додатне количине. Међутим за случај да то буде потребно, разговарали смо и о томе и колеге из Македоније су потврдиле спремност да нам помогну", рекла је Ђедовић Хандановић.
Навела је да се разговарало о могућностима железничког и друмског транспорта деривата.
"Знате да смо ми поставили рок као држава и као влада до 15. јануара и да се надамо да ће руски партнери наћи прихватљиво решење да НИС настави да ради, да сирова нафта настави долази у Србију и да може да се прерађује у Србији. За нас је рад рафинерије од изузетног значаја и уколико до тога не дође држава ће морати да узме ствар у своје руке", рекла је она.
Истакла је да се Србија одговорно понашала када су обавезне резерве нафтних деривата у питању и да зато нисмо имали проблема иако су санкције НИС-у на снази већ 63, 64 дана.
"То је управо зато што смо се добро припремили, наставићемо тако и да радимо, а кроз заједничко координисану сарадњу са нашим суседима, пре свега нашим пријатељима из Северне Македоније, сигурна сам да ћемо бити још ефикаснији и да ћемо омогућити апсолутну енергетску сигурност и безбедност нашим грађанима", поручила је министарка.
Она је такође истакла да је у току добијање дозвола за изградњу гасног интерконектора између Србије и Северне Македоније. Како је истакла, грађевинска дозвола очекује се половином следеће године, а после тога и почетак изградње.
Она је након разговора са Божиновском и састанка радне групе две земље око изградње гасног интерконектора, рекла да је планирано да интерконектор буде дугачак 144 километра а да је његова процењена вредност 153 милиона евра и да су паре за то обезбеђене у буџету за следећу годину.
Министарка је истакла да је план да се интерконектор заврши до краја 2027. године и да гас њиме потекне почетком 2028. године.
"При завршетку смо идејних пројеката, који ће бити готови у неколико наредних месеци. Такође, уз помоћ Европске уније, завршили смо студију оправданости као и студију процене утицаја на животну средину и настављамо даље. План је да се добије грађевинска дозвола средином 2026. а да изградња почне одмах после тога. Капацитет гасовода је 1,5 милијарди кубних метара гаса", рекла је она новинарима након разговора са македонском делегацијом.
Подсетила је да је Србија завршила гасну интерконекцију са Бугарском капацитета 1,8 милијарди метара кубних као и да је потписан споразум између Србије и Румуније и наших гасних предузећа о изградњи гасне интерконекције.
Према њеним речима капацитет тог гасовода би требало да буде између 1,6 и 2,5 милијарди метара кубних гаса.
"Уз завршетак изградње две нове интерконекције, пре свега са Македонијом и са Румунијом, и уз постојећу са Бугарском, Србија ће потпуно бити диверсификована. Као што знате, ми се од 2021. завршетком Балканског тока ослањамо на снабдевање гасом из Руске федерације", рекла је она.
Додала је да ће се наставити са политиком диверсификовања рута снабдевања, да би Србија имала што више опција, да се не ослањамо само на једног снабдевача, што нам даје додатну сигурност и омогућава да имамо и бољу преговарачку позицију када су цене у питању.
"Већ имамо споразум са Азербејџаном, где се настављамо на гасоводе ТАП и ТАНАП. Изградњом гасовода кроз Македонију само ћемо повећати те капацитете, а наравно настављамо се на гасовод из Грчке, чиме ћемо повећати капацитете. Веома ми је драго да наши тимови у Грчкој имају редовну сарадњу, да су у сталној комуникацији", истакла је она.
Навела је да је са македонским колегама договорено да се састанци радних група одржавају на свака два месеца, да се прати динамика и да је веома битно да се временски усклади завршетак интерконекција.
Ђедовић Хандановић је истакла да пошто су и Србија и Северна Македонија чланице Енергетске заједнице, договориле су се да координишу своје наступе и да се подржавају када је то могуће.
"То је случај већ сада када причамо о увођењу ЦБАМ-а, односно механизма за прилагођавање угљеника на границама, значи практично опорезивање емисија угљен-диоксида која је увела Европска унија. Договорили смо се да сарађујемо и већ смо заједнички наступили када смо тражили одлагање увођења ЦБАМ-а", рекла је она.
Божиновски: Гасна конекција најважнија тема
Министарка рударства, енергетике и минералних ресурса Северне Македоније Сања Божиновски је истакла да министарство које води има добру сарадњу са свим суседима а да је од данашњих тема о којима се разговарало гасна конекција била најважнија.
"Ми у овом моменту имамо само једну конекцију, према Бугарској, али смо кренули да градимо интерконектор према Грчкој и са тим наша земља ће постати и транзитна земља гаса и преко нас, из Републике Грчке, бићемо део транзита према Источној Европи. Што се тиче временских термина, на техничком нивоу који смо већ договорили, надам се да ћемо их реализовати и да ћемо до краја 2027. године изградити интерконектор са Грчком", рекла је она.
Навела је да Северна Македонија у делу према Србији има мање километара, око 23 и да ће се гледати да се временски искоординише и да конектор буде готов до краја 2027. и да функционише од почетка 2028. године.
И она је истакла добру сарадњу са Србијом у оквиру Енергетске заједнице и оценила да је помоћ суседима најважнија.
Live
