Економија
Немачка ауто-индустрија повлачи ручну: Како ће затварање погона и пад производње утицати на Србију
Док "Фолксваген" обуставља производњу возила у свом погону у Дрездену, извештај "Ернст енд Јанга", показује да је за немачке произвођаче аутомобила период од почетка јула до краја септембра, по финансијским резултатима, био најгори трећи квартал од 2009. године
Погон у Дрездену коју "Фолксваген" затвара није међу најзначајнијим за ову компанију, али је то симболички потез, с обзиром да први пут у историји гасе производну линију у Немачкој. Он не осликава само проблем једне фирме, већ дубиозу у којој се нашла читава немачка, па и европска ауто-индустрија. А њихови проблеми, с обзиром на близину тржишта и бројне кооперанте у Србији са којима сарађују, итекако утичу и на домаћу привреду.
Катанац на фабрику у Дрездену долази у тренутку када се највећи европски произвођач аутомобила суочава са притиском услед слабе продаје у Кини, смањене потражње у Европи, као и америчких царина које утичу на продају у САД.
Професор Душан Марковић са Економског факултета у Београду, међутим, указује да је још суморнији податак за немачку аутомобилску индустрију извештај консултантске куће "Ернст енд Јанга", да је за немачке произвођаче аутомобила период од почетка јула до краја септембра, био најгори трећи квартал од 2009. године, по финансијским резултатима.
Немачки "Билд" пише да је аутомобилска индустрија била кичма економије, али да су сада произвођачи аутомобила под све већим притиском и да пролази кроз најтежи квартал од финансијске кризе док глобална конкуренција постаје све жешћа. Извештај открива да је оперативни профит "Фолксвагена", Бе-Ем-Веа и "Мерцедеса" пао за запањујућих 76 процената између јула и септембра.
Посебно забрињавајуће је што Кина, која је годинама била највеће тржиште, сада смањује потражњу. Удео Кине у укупној продаји смањен је са 39 процената на само 29 процената, пре свега јер се кинески купци електричних аутомобила, одлучују за домаће уместо за немачке брендове.
"То су сада већ показатељи који указују на потенцијално још веће проблеме који се могу очекивати наредне године. Ми смо усмерени ка том тржишту и то нису охрабрујући резултати", указује Марковић.
Константин Гал, стручњак за аутомобилску индустрију у компанији "Ернст енд Јанг" је упозорио да је овај сектор на глобалном нивоу у дубокој кризи, али да тренутно немачке аутомобилске компаније посебно пате. Он је указао да следи талас отпуштања, који би могао бити болан, али који, како тврди, дугорочно повећава конкурентност.
"У Србији не послују само немачке компаније, али ситуација је мање-више слична у свим фабрикама у ауто-индустрији. Када имате проблем да немате тражње, односно да немате купца, све остало је заправо проблематично. Проблем је што је ситуација најтежа у радно интензивним делатностима са ниском додатном вредношћу, каквих је код нас највише, а оне су изложене додатном ризику", сматра Марковић.
Он напомиње да је забрињавајуће то што су они који генеришу највише радних места, више од половине запослених у аутомобилској индустрији у Србији, заправо произвођачи електричних каблова, а од 2022. до 2024. је у овом сектору угашено више од 5.000 радних места, а вероватно још толико ове године.
Професор указује да потенцијално постоји могућност да, због кризе у Немачкој, кооперанти који имају производњу у Србији, заправо делегирају неке скупље и сложеније послове овде, зато што је то и даље јефтиније него у Немачкој. То, међутим, не би могло да надокнади све губитке.
"Ми смо у проблему, јер смо под утицајем фактора на које немамо могућности да утичемо, као и што смо развили ауто-индустрију без великог домаћег ангажовања. Ми смо им заправо са аспекта трошкова били најважнија локација, па смо у једном тренутку били привлачни због људи који имају нека специфична знања, после је био талас 'ниршоринга' након короне, јер су тежили да производња буде што ближа матичном тржишту, због логистике. Сада све то што нам ишло на руку, ти неки екстерни фактори, су се променили, односно раде против нас", каже професор Марковић.
Он напомиње да је данас екстремно тешко развити нову базу купаца, јер је тржиште које расте кинеско, али је оно далеко, а и културолошки другачије, док су транспортни трошкови велики.
Немачки привредници Кину сматрају стратешком претњом, а спор и неубедљив темпо реформи савезне владе, код њих изазива све већи бес. Проблеми аутомобилске индустрије су у фокусу, јер је она до недавно била и мотор за све остале секторе. Ником, међутим, тренутно, "не цветају руже".
Петер Лајбингер, председник Савеза немачке индустрије (БДИ) је упозорио да немачка привреда шаље алармантне сигнале и да се земља налази у најтежој економској кризи од оснивања Савезне Републике, док је поверење привреде у политику практично исцрпљено.
Немачка пролази кроз најдужу рецесију у својој историји, бележи пад производње још од 2018, слаб раст продуктивности и најлошији раст међу великим економијама.
"Са царинама и затварањем светских тржишта можемо да се изборимо. Наш главни проблем је брзина. Ми смо једноставно - преспoри", поручује Лајбингер.
Најављене реформе су изостале, а нема више ни јефтиних руских енергената на којима су базирали своју конкурентност. За сада није ни на видику план како би некадашњи мотор европске привреде могао поново да се врати на старе стазе и да убаци у пету брзину.
Live
