ММФ о Србији: Успорен економски раст, кривац домаћи и спољни неповољни фактори

Извршни одбор Међународног монeтарног фонда (ММФ) констатовао је да је успешно завршен други преглед у оквиру Инструмента за координацију политика за Србију, саопшио је ММФ.

"У оквиру Инструмента за координацију политика, власти напредују са кључним структурним реформама, укључујући управљање јавним финансијама и инвестицијама и енергетски сектор и успешно су завршиле други преглед", истиче се у саопштењу ММФ-а.

Наводи се да је раст Србије успорен усред растућих домаћих и спољних неповољних фактора, а да је укупна инфлација пала испод циља Народне банке Србије од три процента. Очекује се да ће се дефицит текућег рачуна повећати у 2026. години, одражавајући веће трошкове увоза горива и ограничења ЕУ на увоз челика, пре него што се ублажи од 2027. године.

ММФ и Украјина: Колике су размере корупције и колика је рупа у буџету

"Очекује се да ће раст у 2025. години бити око два процента, пре него што се опорави 2026. и 2027. године. Разборите макроекономске политике и снажни тампони помажу Србији да се снађе у овом изазовном периоду. Фискална дисциплина се строго одржава, а монетарна политика остаје опрезна, чувајући кредибилитет политике", оценио је ММФ, а преноси Танјуг.

Додаје се да обилне девизне резерве, државни депозити и отпоран, добро капитализован банкарски сектор пружају важну подршку у суочавању са тренутним изазовима, као и да би решавање санкција према макро-критичној нафтној компанији НИС додатно смањило неизвесност.

ММФ оцењује да су фискални дефицити на добром путу да остану испод договореног лимита од три процента БДП-а, што је кључно сидро програма, уз подршку ограничене текуће потрошње и пажљивог одређивања приоритета инвестиција. Рестриктивна монетарна политика, укључујући и преиспитивање привремених флуктуација цена из недавних контрола цена и маржи, помаже у обуздавању инфлационих ризика који произилазе из повећања минималне зараде и виших трошкова енергије. ММФ констатује да напредак структурних реформи остаје кључан.

Фискална транспарентност и одговорност се јачају кроз континуиране реформе у управљању јавним финансијама и инвестицијама. У оквиру нових програмских обавеза, очекује се да ће јавнa дуговања почети да се смањују од 2026. године.

Шта каже ММФ после посете Србији: Привреда спремна да убрза раст кад шокови прођу

Диверзификација снабдевања природним гасом додатно би ојачала енергетску безбедност, док су недавна повећања тарифа за електричну енергију за домаћинства побољшала финансијску одрживост у државним енергетским предузећима, подржавајући кључне инвестиције у енергетику у будућности.

На крају дискусије Извршног одбора о Србији, заменик генералног директора Бо Ли констатовао је да је раст успорен усред домаћих протеста и повећаних ризика по енергетску безбедност након санкција макроекономској нафтној компанији НИС.

"Опрезне макроекономске политике, подржане снажним ангажовањем са ММФ-ом, помогле су Србији да изгради фискалне и спољне заштитне слојеве који се показују вредним у сналажењу у тренутном изазовном окружењу. Влада је испунила свој циљ дефицита, а Народна банка Србије (НБС) је одржавала одговарајуће строгу монетарну политику. Инструмент за координацију политика (ПЦИ) наставља да учвршћује кредибилитет политике и јача посвећеност власти структурним реформама", оценио је Ли.

Додаје да је приоритет власти је да одрже сидро фискалног дефицита од три процента БДП-а или мање, што захтева строго придржавање правила о платама и пензијама, одређивање приоритета инвестиција и пажљиво планирање за непредвиђене ситуације.

"Ова дисциплина ће сачувати фискални простор за реаговање на шокове и подржати континуирани пад јавног дуга. Власти остају посвећене јачању управљања јавним финансијама и инвестицијама, укључујући отплату постојећих заосталих обавеза и спречавање нових", констатовао је Ли.