Економија
Крах немачке моћи: Ланчане последице пада аутомобилске индустрије досежу до Србије
Професор Економског факултета у Београду др Вељко Мијушковић је рекао у "Јутру на РТ" да је нестабилна енергетска ситуација и одустајање од руских енергената један од основних разлога за лоше стање немачке привреде
Немачка индустрија суочава се са све већим проблемима, а један од најугроженијих сектора је аутомобилска индустрија. Од почетка године изгубила је више од 48.700 радних места, што представља пад од 6,3 одсто, саопштио је немачки завод за статистику Дестатис. Први пут за 88 година постојања немачки "Фолксваген" затвара производни погон у Дрездену и то у тренутку када се аутомобилска индустрија бори са слабом продајом у Кини, смањеном потражњом у Европи, ако и са тарифама које утичу на продају у САД.
Растући трошкови у Европи, али и све јача конкуренција на кинеском тржишту од стрaне домаћих ривала, посебно у сегменту електричних аутомобила, довели су до три милиона мање продатих возила за пет година.
Професор Економског факултета у Београду др Вељко Мијушковић је рекао у "Јутру на РТ" да немачка привреда има озбиљне проблеме и да је то један од основних разлога зашто губе примат у глобалној утакмици када говоримо и о политичкој моћи и о могућности да буду један од главних доносилаца одлука на глобалном нивоу.
"Нестабилна енергетска ситуација је један од основних разлога за такво стање. Оног момента када је Европа донела одлуку да, на неки начин, одсече руске енергенте, то је првенствено била политичка, а не економска одлука. Сада се поставља питање колико је то рационално и реално да се уради, а нарочито у року који су они зацртали. Прелазак на обновљиве изворе енергије и на некаква алтернативна горива видимо да иде спорије и поставља се питање колико то уопште може да компензује оно што је био руски енергетски извор, који подразумева – ем повољне енергенте, ем стабилне изворе снабдевања", казао је Вељко Мијушковић.
Он напомиње да се други фактор везује за пад привредних активности услед пренапрегнутости економија Европе. Указује да се значајна финансијска средства дају Украјини, а да она нису инвестициона и да се поставља питање да ли ЕУ као целина, има новца да све то финансира и колико дуго то може да траје.
"Претпостављам да су сматрали да ће притисци на РФ дати бржи ефекат, него што се то дешава и да ће економија Русије бити више крхка. Наравно да ратна дешавања разарају све ентитете и они нису добри по било кога, али није се десило ако су очекивали", рекао је Мијушковић.
Он подсећа да аутомобилска индустрија, која је окосница немачке привреде, губи трку са конкуренцијом из Кине, јер је кинески модел агилнији, а има и веће субвенције државе - микс тржишног приступа и државног протекционизма са којим ЕУ не може и не уме да се бори.
"Европа је поприлично неснађена и нема јединствен стан. То осликава и непостојање озбиљног лидера у ЕУ, какав је била Ангела Меркел", казао је Мијушковић.
Ланчане последице стижу до Србије
Додао је да оног момента када дође до пада у аутомобилској индустрији ланчано се последице осећају у свим осталим индустријама и то ће успорити привредни раст, повећати број отказа, а последично ће имати утицај и на пад генералних перформанси земље. Он напомиње да ће та ланчана реакција стићи и до Србије.
"Као земља која доминантно сарађује са ЕУ, као главним спољнотрговинским партнером, Србија је значајан кооперант у ланцима снабдевања и она снабдева европско тржиште, поготово у домену аутомобилске индустрије са значајним инпутима, који се везују за гуме, за некакве компоненте, ауто-делове и слично. Самим падом тражње, ви имате мању потребу за инпутима из Србије и наша кооперантска фаза се смањује и нама се простор лимитира", објашњава Мијушковић.
Економски стручњак из Москве Владимир Демидов је у "Јутру на РТ" рекао да има више разлога због којих произвођач аутомобила "Фолксваген" први пут затвара погон у Немачкој.
"Разлог због којег се затвара погон у Дрездену је пре свега недостатак јефтиних енергената, а други су тарифе Доналда Трампа уведене Немачкој и ЕУ". казао је Демидов.
Он је истакао да је на лоше резултате пословања утицала бирократија у Немачкој, као и бирократија унутар саме компаније.
"Ти разлози нису карактеристични само за 'Фолксваген', већ за целу немачку индустрију. Зато можемо видети да индустријски индекс Немачке снажно пада током последње три године. Све је то почело после експлозија на северним токовима и од тренутка када је енергија, за Немачку, постала знатно скупља", указао је Владимир Демидов.
Професор др Вељко Мијушковић је истакао да је немачки апарат, па и када је у питању привреда, оптерећен администрацијом и да је прилично неефикасан, са много процедура и правила, а мало резултата.
"Ако не буде дошло до реорганизације и тачног одређивања приоритета, мислим да више не може говорити о примату Европе.
Он указује да у Европи нису свесни тренутне ситуације, с обзиром да нису у позицији да диктирају услове онима од којих зависе, а да би они хтели да их диктирају и Кини.
"Економија подразумева слободну, подразумева размену информација, и ресурса, наравно за добробит обе стране. Политика често то само квари. Ипак бих апеловао да се економија врати у први план", поручио је Мијушковић.
Live
