
Живот пензионера у Србији: Које су им омиљене локације и где купују станове они који могу да бирају

Пензионерима у иностранству су омиљене локације са топлом климом попут Флориде, која предњачи на листи најпожељнијих места за старије од 65 година у САД, док су најпопуларније европске дестинације Португал, Шпанија, Аустрија, Италија и Словенија. У региону, пензионери воле да старост проведу у Охриду и Требињу, а они који могу да бирају, у Србији се одлучују за Врњачку, Соко бању или Ковиљачу, као и за Златибор, Нови Сад, Ниш, Сремске Карловце, а у последње време и Сомбор.

Значајан удео на тржишту, као купци некретнина, заузимају и повратници из иностранства, односно људи који су пензију зарадили од Европе, преко Америке и Канаде до Аустралије, а старост желе да проведу у земљи у којој су рођени и где су им родбина и пријатељи.
Неки се само преселе у комшилук, да би деци ослободили већи стан, али има и оних који одлуче да оду у мање место, на планину или чак у неки други град, који сматрају привлачним и који обезбеђује бољи живот са мање новца.
Александра Михајловић са портала 4зида каже да се код дела купаца старијих од 65 година примећује специфичан образац, да не желе драстичну промену средине. Најчешће купују некретнине у истом делу града у ком су живели последњих 20 или 30 година, јер се пензионери не одричу лако инфраструктуре на коју су навикли - апотека, пијаца, лекар, а многи од њих ни комшија.
Пензионери најчешће купују једнособне и двособне станове до 55 квадрата, и то као део животног реструктурирања — смањују квадратуру, повећавају комфор и смањују трошкове одржавања.
"Најчешћи сценарио је да продају већи породични стан, трособан или велики двособан, и купују мањи и функционалнији, често ближе деци или здравственим установама. Куповина је најчешће резултат замене квадрата за бољу приступачност и једноставније одржавање", објашњава Александра Михајловић.
Због тога већина пензионера у Београду остаје или прелази у делове града који им омогућавају једноставан и практичан начин живота: Звездара, Чукарица, Вождовац, Миријево и поједини блокови Новог Београда. Александра Михајловић каже да бирају насеља са добрим домовима здравља, фреквентним аутобуским линијама и стабилним ценама некретнина. Цене квадрата у тим зонама, које се крећу приближно од 2.000 до 3.000 евра по квадрату, омогућавају да се продајом већег стана обезбеди мањи, а да им део новца ипак остане, што је чест мотив.
Према подацима ПИО фонда у главном граду живи 393.646 корисника пензија, а сваки седми на Новом Београду (57.500). Општине у којима су најбројнији су и Палилула, са 41.690, Чукарица са 40.880, Земун са око 39.600 и Звездара и Вождовац са по 35.500 пензионера.
Пензонери воле и Сомбор и Сокобању
Агент за некретнине Катарина Лазаревић каже да најстарији најчешће купују викендице у близини великог града, на Фрушкој гори, Сланкамену, Бањи Ковиљачи или Сокобањи и да гравитирају ка местима где имају комоцију.
"Неки се одлучују за Ниш и околину, али и за друге веће градове, Нови Сад i Београд, мада има и оних који, бирају мање градове, попут Сомбора. То је град који има мир и једну божанствену средину, где постоји позориште, музеј, филмски фестивал, дивни ресторани и бања у близини. Иако је удаљен од Београда и није толико приступачан, он има неку посебну енергију. Мађарска је близу, имају опремљене амбуланте, дом здравља и живот је упола јефтинији. Стан притом изгледа као најлуксузнији стан у Београду са ценом која је много нижа. Људи су фини, уредне су улице, нема криминала, али то није за младе", каже Катарина Лазаревић.
Према подацима специјализованог портала 4зида, у Сомбору је просечно оглашена цена квадрата за стан око 1.000 евра, док је за кућу потребно издвојити упола мање - око 500 евра по квадрату. У понуди има више од 160 огласа за продају станова у Сомбору и 238 за продају кућа.
У Сокобањи је квадрат око 1.700 евра стан, док је у кућама у просеку око 670 евра. Врњачка бања је скупља, са око 1.900 евра по квадрату за станове и око 970 евра за куће. Једно од места које пензионери такође воле, због близине Дунава, Фрушке горе И Новог Сада су и Сремски Карловци, а у граду српске духовности и културе квадратни метар стана је око 1.530 евра, а куће 1.546 евра.
На Златибору, где такође воле да проведу старост девизни пензионери просечна цена квадрата је око 2.050 евра, а у кућама 1.490 евра.
"Када долазе из иностранства, старији се најчешће одлучују за места одакле им је порекло и где имају неког од рођака. Они који су радни век проживели у Канади и Америци воле Београд, али не купују ништа луксузно. То је најчешће једноипособан, или двособан стан и то најчешће без гараже, јер колима ионако не могу да се возе. Углавном купују комплетно намештен стан, ако може и са виљушкама и кашикама. Они који долазе из Немачке, најчешће траже некретнине у местима у којима су одрасли или тамо граде куће", каже Катарина Лазаревић.





