Економија
Пакују кофере чим потроше субвенције: Колико фабрика страних инвеститора је затворено ове године
Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић каже за РТ Балкан да је више од 5.000 људи остало без посла ове године, а да је потенцијална опасност што је тренутно на плаћеном одсуству дужем од 45 дана чак 12.500 радника у аутомобилском сектору у нашој земљи и што је њихова даља судбина неизвесна
Од почетка године у Србији је затворено десетак погона страних инвеститора, а више од 5.000 људи остало је без посла. То, међутим, није најгора вест. Председник Самосталног синдиката металаца Србије Зоран Марковић каже за РТ Балкан да је још већи проблем и потенцијална опасност што је тренутно на плаћеном одсуству дужем од 45 дана чак 12.500 радника у аутомобилском сектору у нашој земљи и што је њихова даља судбина неизвесна.
Фабрике које су радиле и по три смене, сада једва раде по једну, а неке су потпуно обуставиле производњу, јер нема наруџбина. То је најупечатљивији ефекат глобалне кризе у аутомобилској индустрији Европе, за коју домаће фабрике раде као компоненташи. Додатно је неке од страних инвеститора на одлазак подстакло и повећање минималне зараде, али стручњаци указују да је талас отказа и затварања већине фабрика уследио након што су им истекле државне субвенције.
Зоран Марковић указује да постоји опасност да би ових више од 12.500 радника, који су на плаћеном одсуству такође могли остати без посла и упозорава да је број радника који су тренутно "у леру", још много већи, јер само они послодавци који запослене шаљу кући на дуже од 45 дана, морају то да пријаве Министарству привреде и репрезентативним синдикатима, док за оне који прекидају производњу на краћи рок - не постоје подаци.
"'Дрекслмајлер' у Зрењанину гаси целокупну производњу и без посла је остало око 2.000 радника, 'Леони' у Малолишту гаси погон у којем је радило 1.900 људи. 'Аптив' у Зајечару ће отпустити 500 радника, а у Лесковцу нуде споразумни прекид рада за око 400 запослених. У 'Јури' око 250 радника је споразумно отишло", набраја Марковић.
Он напомиње да се због смањења потражње и проблема у целом аутомобилском сектору деле откази, а да власници компанија покушавају да "препакују" и запослене и да их преусмере у друге погоне, али да им то баш и не успева.
"Некима су из Зајечара понудили да иду у Нови Сад, али се због удаљености ретко ко одлучује да прихвати такву понуду. За неке фабрике и не знамо да се затварају или смањују обим посла, јер тамо немамо синдикате. 'Флендер' у Суботици је отпустио споразумно 360 радника, у Крагујевцу ће без посла остати 200 људи, 'Јазаки' у Шапцу се исто спрема...То су све кооперанти у аутомобилској индустрији. Не затварају сви комплетно производњу, већина још држи одређени број радника у вери и нади да ће аутомобилска индустрија да се поново врати у неки нормални статус. Чињеница је, међутим, да ауто-индустрија Европе много кочи због кинеског напретка и електричних аутомобила и да се не види да ће бити боље ни у 2026", упозорава Марковић.
Он сматра да прича да инвеститори одлазе због минималца не пије воду, већ да је то последица глобалне кризе и пада поруџбина у земљама из којих долазе. Додаје и да, по Уредби Владе Србије страни инвеститори, имају обавезу да исплате зараде које су 20 одсто веће од минималца. Ипак, неки су користили и рупу у закону, па су исплаћивали само минималну зараду, а додатно су бонусима "мотивисали" раднике који редовно долазе на посао.
"Због недостатка радне снаге, неки су давали бонусе. На пример, фабрика у Лесковцу је радницима који су стално присутни давала 7 одсто на плату, ако и други месец буду на послу добијали су 10 одсто, а ако наставе и трећи имали су 15 одсто. Али, ако се разболите, ви се рестартујете и опет све испочетка - враћате се на минималац, не вашом кривицом, већ због болести. Они су користили рупу у закону. Минималац се плаћа максимално шест месеци у календарској години, када је послодавац у проблему, а код нас је минималац постао пракса, док се бонуси на њега добијају само за континуирани рад, јер много радника одлази", објашњава Зоран Марковић.
Затварањем фабрике компаније "Леони" у Малошишту, где је без посла пре неколико дана остало око 1.900 радника, настављен је тренд гашења фабрика у Србији, који последњих година све више доводи у питање модел привлачења страних инвестиција заснован на државним субвенцијама и јефтиној радној снази.
Данска компанија за производњу радне одеће "Кентаур" је преко ноћи на улици оставила око 250 људи када је без најаве, крајем октобра, затворила своју фабрику у Врању. Без посла је ове године остало и око 950 запослених у италијанској компанији "Бенетон", која је затворила своје погоне у Нишу. Летос је и "Џинси" затворио погон у Лесковцу, а без посла је остало око 700 радника.
Душко Вуковић из Савеза самосталних синдиката Србије каже за РТ Балкан да се у јавности последњих месеци понавља тврдња да стране компаније напуштају Србију зато што расте минимална зарада и зато што "више нисмо најјефтинија радна снага у Европи", али да таква оцена очигледно пребацује одговорност и кривицу на раднике и њихове плате.
"Економске анализе, упоредни подаци и искуство других земаља показују да се ради о симплификацији и политичкој манипулацији која прикрива стварни проблем. Кључан фактор је модел субвенционисане економије, који се у Србији урушава под сопственом тежином. Да бисмо разумели одлазак појединих инвеститора, морамо разумети и како су они дошли. Током последњих деценија, Србија је изградила привреду у којој значајан део страних инвестиција функционише по моделу: држава даје субвенције, бесплатно земљиште, пореске олакшице, инфраструктуру, покрива део доприноса, а заузврат фирма се обавезује да запосли одређени број радника — најчешће до пет година", каже Душко Вуковић.
Он напомиње да то значи да инвеститори не долазе због квалитета радне снаге, продуктивности или тржишта, већ зато што држава плаћа њихов улазак и смањује њихове трошкове.
Live
