Поражавајуће признање хрватских аналитичара: Без увоза бисмо за седам дана остали без хране

Недовољна производња пољопривредних и прехрамбених производа у Хрватској, раст увоза и забринутост због нове Заједничке пољопривредне политике (ЗПП) обележили су пољопривредну 2025. годину, упозоравају аналитичари.

Наш избор

Француска, Киргистан, Египат, а највише Албанија: Одакле све стиже воће и поврће на српске пијаце

Пољопривредни аналитичар Мирослав Кускуновић упозорава да се наставак рекордног увоза показује као последица изостанка решавања кључних проблема - пада производње и извоза производа ниске додате вредности. Од уласка Хрватске у ЕУ до данас увезено је пољопривредних производа у вредности већој од 42 милијарде евра, уз кумулативни трговински мањак од 14,5 милијарди.

Хрватска је, каже, постала један од највећих увозника хране у ЕУ, уз високе цене и увозну инфлацију. Мали произвођачи, због ниске продуктивности и слабе конкурентности, све теже опстају, а део њих одустаје од производње. Упозорава и да би у случају затварања граница Хрватска у кратком року могла остати без довољно хране, преноси Хина.

"Оцене иду тако далеко да неки кажу да бисмо, када би се данас затвориле границе, за седам дана били гладни", упозорава, између осталог, Кускуновић.

Председник Хрватске пољопривредне коморе (ХПК) Младен Јакоповић оцењује годину као још једну изразито изазовну, обележену климатским променама, нестабилним глобалним тржиштима и падом конкурентности домаће пољопривреде. Посебно истиче нови продор афричке свињске куге у Славонији, која је захватила и велике фарме, додатно смањујући сточни фонд, као и појаву бедренице током лета, што је показало потребу снажније координације струке и произвођача.

Иако је производња, посебно ратарска, била релативно стабилна, тржишне цене и раст увоза довели су до смањења прихода произвођача, повећане несигурности и одустајања од производње.

Јакоповић упозорава да се Хрватска мора озбиљно припремити за ново програмско раздобље ЗПП-а од 2028. до 2034, чији ће буџет износити око 300 милијарди евра, односно тек 15 посто буџета ЕУ. ХПК изражава озбиљну забринутост због смањења средстава, које би, уз инфлацију, додатно угрозило производњу, довољност и стабилност цена хране.

Комору брине и наставак раста увоза, посебно млека, воћа, поврћа и вина, као и поновног позива на измене Закона о државном пољопривредном земљишту како би оно дошло у руке активних произвођача и било у функцији производње.

Потпредседник ХГК за пољопривреду и туризам Драган Ковачевић као кључне изазове наводи климатске промене, геополитичке сукобе, царинске ратове, епидемије болести животиња и најављено смањење средстава ЗПП-а. Упозорава и на прекомерну администрацију, високе трошкове зелене транзиције и слабу конкурентност европских произвођача у односу на треће земље, посебно у сточарству.

Хрватска, истиче, додатно пати од ниске самодовољности и продуктивности рада, што је последица структурних проблема и недовољних технолошких улагања. У 2024. остварен је рекордни спољнотрговински дефицит у размени пољопривредно-прехрамбених производа од 2,4 милијарде евра, а негативни тренд наставио се и у 2025.

Ковачевић сматра да је нужно стратешки распоредити око 360.000 хектара државног земљишта према критеријумима конкурентности, повећати националну компоненту ЗПП-а, као и снажније улагати у технологије, иновације и прерађивачке капацитете. Наглашава и потребу редефинисања појма "активног фармера" те јачања сарадње произвођача и индустрије.