Домаћинства у Србији следеће године ће плаћати скупљу струју. У најновијем Извештају Међународног монетарног фонда (ММФ) о спровођењу актуелног аранжмана са Србијом, следеће усклађивање тарифа предвиђено је најкасније до 1. октобра 2026. године. Колико ће електрична енергија бити скупља, знаће се после детаљне финансијске анализе потреба енергетских предузећа. У изјави о економским политикама до 2027. године, коју је Влада Србије упутила ММФ-у, пише да ће та анализа бити завршена у мају.
У материјалу се наводи да планирано поскупљење струје у сваком случају неће бити ниже од инфлације измерене индексом потрошачких цена, плус један процентни поен.
ММФ ову меру образлаже потребом за дугорочном стабилизацијом енергетског сектора и указује да "редовно прилагођавање тарифа за домаћинства остаје од суштинског значаја за надокнаду трошкова и подршку финансијској одрживости државних енергетских предузећа, усред значајних инвестиционих потреба".
Најављено је и да ће до 1. октобра следеће године бити повећане и накнаде које "Електродистрибуција" и "Електромрежа Србије" плаћају ЕПС-у за губитке "са 70 на 80 евра по мегават-часу".
Иначе, домаћинства и мали купци од 1. октобра већ плаћају струју у просеку за 6,6 одсто више, по препоруци ММФ-а. Граница између плаве и црвене зоне померила се са досадашњих 1.600 на 1.200 киловат-часа, што значи да потрошачи који месечно троше много електричне енергије брже улазе у зону где су киловат-сати дупло скупљи.
НИС највећи изазов
У извештају се наводи да је питање функционисања Нафтне индустрије Србије (НИС) постало централна тема макроекономске стабилности земље који НИС поново назива "макроекономски критичном" компанијом. Према проценама ММФ-а, обезбеђивање несметаног рада компаније НИС мора да буде главни приоритет за власти, јер би евентуални неуспех у решавању овог питања могао скупо коштати државу.
"У случају озбиљнијих застоја у снабдевању горивом, фискални утицај, у зависности од тежине несташице горива, могао би износити од један до два процента бруто домаћег производа (БДП)", наводи се у извештају.
Власти су саопштиле да интензивно раде на проналажењу трајног решења које би омогућило укидање санкција компанији НИС и наставак редовне прераде сирове нафте како би се избегло скупо ослањање на увоз готових деривата који су и до 25 процената скупљи од домаће производње.
Фонд је такође објавио рачуницу без додатних детаља или објашњења, која каже да би преузимање руског власништва у НИС-у од стране државе могло да кошта између 500 милиона и две милијарде евра, односно од 0,6 до 2,3 одсто БДП.
"Путеви" критични због "неовлашћених пројеката"
Посебно "критичан" део извештаја односи се на област јавних финансија и проблем заосталих обавеза државе. Укупни унутрашњи дугови су са 10,6 милијарди динара на крају прошле године порасли на 18,5 милијарди динара у септембру 2025. године.
Као главни узрок овог проблема наводи се пословање предузећа "Путеви Србије" код којег су подаци обухватили и заостале обавезе и нефактурисане обавезе према извођачима радова. ММФ наводи да су дугови "Путева Србије" порасли услед "неовлашћених пројеката", укључујући општинске радове на путевима ван мандата овог предузећа што је директно угрозило планирани пут ка смањењу дуговања.
Влада је обећала увођење строжих контрола и посебног радног тела које ће радити на решавању овог проблема од почетка 2026. године.
ММФ упозорава да се досадашња добра макроекономска пракса Србије тренутно налази под великим тестом због унутрашњих политичких кретања. У извештају се наводи да "протести од новембра 2024. године који су вођени забринутошћу због корупције и владавине права и даље трају, што ствара притисак на власти".
Критика Уредбе о маржама
ММФ скреће пажњу на то да би политички притисци и изгледи за превремене изборе могли подстаћи популистичке политике и одложити структурне реформе.
Посебно се критикују мере као што су ограничења трговинских маржи, уз оцену да "такве интервенције не решавају основне структурне факторе високих цена и могу нарушити поверење у тржишну економију".
ММФ закључује да би свако скретање са договорених реформских циљева могло угрозити стечену стабилност и поверење страних инвеститора у српску економију.
Извршни одбор Међународног монeтарног фонда (ММФ) је прошле недеље констатовао да је успешно завршен други преглед у оквиру Инструмента за координацију политика за Србију.
"У оквиру Инструмента за координацију политика, власти напредују са кључним структурним реформама, укључујући управљање јавним финансијама и инвестицијама и енергетски сектор и успешно су завршиле други преглед", истиче се у саопштењу ММФ-а.
Наводи се да је раст Србије успорен усред растућих домаћих и спољних неповољних фактора, а да је укупна инфлација пала испод циља Народне банке Србије од три процента. Очекује се да ће се дефицит текућег рачуна повећати у 2026. години, одражавајући веће трошкове увоза горива и ограничења ЕУ на увоз челика, пре него што се ублажи од 2027. године.
ММФ очекује да ће привредни раст у Србији ове године износити 2,1 одсто и наводи да је то последица нижих јавних инвестиција, смањених прилива страних директних инвестиција и слабије потрошње, као и да се за 2026. годину очекује да се раст врати на ниво од 3 одсто.