Крај радног стажа по новим правилима: Шта чека пензионере у 2026. години

Првих дана нове године пензионерима стижу увећане пензије за 12,2 одсто, а женама које ће то право тек остварити у овој години стижу нови услови за крај радног века. Жене које ће се пензионисати ове године, радиће два месеца дуже од њихових колегиница које су то право оствариле током 2025. године. 

Живот пензионера у Србији: Које су им омиљене локације и где купују станове они који могу да бирају

У Србији иначе, према подацима ПИО фонда, живи 1.658.993 пензионера, а просечна пензија износи 50.658 динара. У поређењу са просечном платом од 110.670 динара из октобра, она је упола мања, а свега 7,6 одсто најстаријих грађана има примања која су у рангу или су већа од просечне плате у Србији. А као и када су у питању плате, и пензије се драстично разликују – по месту становања корисника. Пензионери на Савском венцу тако у просеку примају 80.768 динара, док су најниже просечне пензије међу београдским општинама у Младеновцу и износе 46.693 динара. О том износу, међутим, само могу да сањају најстарији у Жабарима или Малом Црнићу који имају просечна примања од око 26.000 динара.

Исплата децембарских увећаних пензија почиње 5. јануара, а из Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање су најавили да ће свим пензионерима пензије бити исплаћене закључно са 6. јануаром. Председник Србије Александар Вучић je изјавио да ће пензионери добити највеће пензије у својој историји.

"Желим да вас обавестим да су оне увећане са тим повећањем у односу на прво повећање из 2016. године номинално за 137 одсто. То је номинално увећање, а реално увећање, дакле за толико је бољи животни стандард наших пензионера, јесте 44,8 одсто", рекао је Вучић у обраћању грађанима на годишњој конференцији.

Он је поручио да се ту неће стати, додајући да је то један од разлога због чега ће ова година бити најбоља и да ће пензионери опет имати значајно повећање на ових 12,2 одсто.

"Неће повећање пензија у 2026. бити 1, 2, 3, 4 или 5 одсто, биће знатно преко тога. Дакле, да пензионери не мисле да је ово крај берићета, долази значајно, додатно значајно повећање", рекао је Вучић.

Професор др Нена Шантић, председница Удружења пензионера општине Стари Град каже да су једини критеријум најстаријих грађана новчаник и фрижидер и да од стања у њима зависи и осећај задовољства тренутним статусом.

"Није свако те среће да остари и да дочека пензију. Једино што пензионери желе је да достојанствено старе и да достојанствено умру", поручује Нена Шантић.

Колико дуго ћемо радити?

Старосна граница за одлазак у пензију за мушкарце је 65 година, а за жене ће од 1. јануара бити 64 године. Идеја је да се старосни услови изједначе до 2032. и да од тада и мушкарци и жене одлазе у пензију са 65 година.

Граница за одлазак у старосну пензију код жена помера се за два месеца, тако да је услов у 2026. години да имају 64 године живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Даље се старосна граница 2027. повећава на 64 године и два месеца, па 2028. на 64 године и четири месеца, да би 2029. била 64 године и шест месеци, а потом 2030. да достигне праг од 64 године и осам месеци. Жене које се буду пензионисале 2031. године имаће старосни услов од 64 године и 10 месеци, а 2032. ће им бити потребно пуних 65 година, колико је мушкарцима потребно и сада.

Један од важних налаза анализе "Модел старења за Републику Србију са пројекцијама 2025–2070. године" коју је недавно представљен у Министарству финансија је и да повећање старосне границе за одлазак у пензију на 67 до 68 година, због уграђене формуле за обрачун пензија не би довело до већих уштеда у пензионом систему. Кључни налаз овог модела је да ће удео просечне пензије у заради бити релативно стабилан у наредних 20 година као и да ће пензионери моћи да очекују значајно повећање реалне куповне моћи својих пензија у будућности.

Никола Алтипармаков из Фискалног савета је рекао да је студија показала да Србија тренутно нема никакве нагомилане проблеме у пензијском систему, захваљујући добро спроведеним реформама 2003. па затим 2014. и 2019. године. Враћањем "швајцарска формула" и касније надоградњом, како је рекао, обезбеђен је финансијски стабилан пензијски систем.

И Нена Шантић сматра да се критеријум за одлазак у пензију са 65 година и минимум 15 година стажа неће мењати, јер је у 90 одсто земаља ЕУ, управо то граница. Она указује да пензионери још нису одустали од захтева да им се врати новац који им је ускраћен када су им пензије смањене.

Пензионери крпе рупе у државном буџету: У Данској ће се радити до 70 година, а како ће бити у Србији

"Ми смо тада помогли државу, али нас нико није питао да ли то желимо. Сад је буџет одличан, сви кажу да имамо свега и ми желимо да нам тај новац врате – одједном са каматама или у ратама на четири године, колико су одузимали, а трећи модел је на четири године оно што су одузимали, плус на две године камате. Када узмете од банке, враћате са каматом, а ми смо нашим новцем кредитирали државу", каже Нена Шантић.

Она напомиње и да је повећање пензија од 12,2 одсто заправо месечно повећање од око 1 одсто, које је инфлација "већ појела".

"Удружења и синдикати су тражили повећање од 24 одсто, јер би то могло да направи неку разлику. Онај ко иде у пензију добије 46 одсто износа плате коју је до тада примао и од тога тешко да може да живи", указује Нена Шантић.

Она напомиње да су надлежни обећали да ће бити укинути пенали за превремено пензионисање, као и да ће увести социјалну пензију, али да најстарији суграђани још чекају измене прописа и те погодности које су им обећане.

Наш избор

Пензионерска мапа Србије: Колика су примања најстаријих грађана по општинама (ГРАФИКА)

"Према нашим подацима има минимум 350.000 људи, који би могли бити корисници социјалне пензије и то су махом жене са села. Готово пола милиона људи нема никакве приходе, а многима је право на социјалну помоћ ускраћена, јер је тешко испунити услов", каже Нена Шантић.

Она каже да пензионери очекују још једно повећање у 2026. али указује да тај новац долази из кредита и да га откидамо из буџета да бисмо задовољили то кредитирање за подизање животног стандарда.

"Пензија би требало да буде из доприноса и да се сива економија сведе на минимум. Ми смо надлежнима предложили и да, када један супружник премине, другом увећа пензија за 35 посто, као што ЕУ већ има. Ако ћемо да трчимо ка ЕУ, да применимо бар нешто што вреди. Кад премине неко, то није само емотивни губитак за супружника, већ и финансијски губитак и тиме би се људима олакшало", каже Нена Шантић.

Наш избор

Најављена повишица за најстарије суграђане: Колико држава нуди, шта траже пензионери, а шта ММФ

Она је рекла да је власт прихватила да разговара са удружењима пензионерима и да су они изнели и захтеве који су социјалног, а не само финансијског карактера, а који су такође важни.

"Да бисте боље живели није довољно само да се повећа пензија. Тражили смо геронтодомаћице, домове за стара лица, дневни боравак, као и потпуно другачију здравствену заштиту. За кориснике најмањих пензија смо тражили да буду бесплатни лекови. Постоје једноставни начини да се све то уради, ако држава хоће", сматра Нена Шантић.