ЕУ спушта рампу на извоз половњака: Шта стоји иза идеје о очувању животне средине

Упркос неким најавама, од 1. јануара се неће ништа променити када је реч о увозу половних аутомобила из Европске уније у Србију. Ипак, чињеница је да Европа иде ка томе да заиста забрани извоз половњака ван ЕУ који не испуњавају одређене техничке и еколошке стандарде. Реч је о такозваној ELV - End of Life Vehicle (крај радног века возила) иницијативи Европске комисије којом желе да зауставе извоз отпада ван граница ЕУ, а у овом случају тај отпад су стара и истрошена возила, преносе "Половни аутомобили".

Ступање на снагу се очекује већ почетком 2026. године, али би почетак примене требало да почне тек пуних пет година после ступања на снагу, јер треба још доста тога припремити на терену. То значи да би контрола извоза половњака на границама требало да почне од 2031. године!

Наш избор

Одобрен увоз половњака из Америке: Шта то значи за возаче у Србији и које услове ће морати да испуне

У многим медијима претходних дана појавила се информација да ће од 1. јануара 2026. године на снагу ступити Уредба ЕУ која прописује строжа правила при продаји и извозу из ЕУ половних возила и обавезује продавце да уз свако возило којим тргују, прибаве или извештај са техничког прегледа да је возило исправно, или званичну процену стања возила независног судског вештака. Један од та два документа требало би да се прихвати као доказ да се возило не сматра отпадним. 

Да се ЕУ дефинитивно припрема за усвајање нове директиве види се из званичног саопштења Европског парламента од 12. децембра, у коме се наводи да је постигнут "привремени политички договор" о забрани извоза возила ван ЕУ за возила која нису технички исправна, те да ће цариници по почетку примене ове директиве тражити сертификат техничке исправности.

Зашто уопште контрола извоза?

Како је раније саопштено из Европског савета, годишње са европских путева "нестане" око 3,5 милиона возила без икаквог трага, што у пракси значи да су ти аутомобили најчешће извезени у треће земље у које спада и Србија или да су растављани и збринути на незаконит начин. Зато је још 2023. године усвојена регулатива, којом је дефинисано која возила се сматрају отпадним, те ће морати да иду у рециклажу. 

Анализа тржишта половних аутомобила: Цене и даље расту, да ли ће кренути у рикверц

У документу су јасно дефинисани критеријуми на основу којих се процењује да ли је половно возило уопште могуће технички или економски вратити у исправно стање.

Последњим изменама чије се усвајање очекује почетком наредне године, услови се додатно пооштравају. Уредбом се уводи и појам економски непоправљивог возила, јер ће се возило сматрати отпадом ако је његова тржишна вредност нижа од трошкова поправке. 

За домаће тржиште половних возила ово није пријатна вест, јер се из ЕУ увезе између 130.000 и 150.000 половњака годишње.

На порталу "Половни аутомобили" наводе да ће увоз јефтиних половњака у нашу земљу практично бити онемогућен. Јер, ако у Немачкој за неки аутомобил који вреди 2.000 евра, власник за неопходне поправке како би аутомобил могао да добије сертификат треба да плати 1.500 евра, такав аутомобил ће папиролошки остати отпад и неће моћи легално да напусти ЕУ, чак и ако би у Србији могао да се поправи по далеко нижој цени и касније препрода. Са постала "Половни аутомобили" указују да модел "купим јефтино у иностранству, средим и препродам у Србији" по свему судећи више неће бити могућ. Осим тога, према писању појединих немачких медија, размишља се о драконским казнама за нелегалан извоз половњака из те земље, а помињу се чак и цифре од 100.000 евра!

Како ће реаговати домаће тржиште?

Усвајање нове уредбе дефинитивно ће донети промене и на тржишту половњака у Србији. Врло је могуће да ће доћи и до одређеног поскупљења, нарочито у случају да издавање сертификата техничке исправности буде заиста толико скупо. У таквом развоју догађаја, свакако да би продавци гледали да кроз продајну цену надокнаде тај трошак.

Чини се да се иза племените идеје о очувању животне средине, како пише "Фокус", свакако крије и жеља ЕУ да убрза прелазак на електричне аутомобиле. Отпор електрификацији није мали чак и у богатијим земљама ЕУ, па је јасно да су на ову идеју дошли како би још више мотивисали грађане да се отарасе својих аутомобила са бензинским и дизел моторима.

Осим продаваца половних аутомобила, ЕЛВ је наишао на отпор и међу власницима возила који би применом оваквог прописа дошли у ситуацију да њихов аутомобил веома брзо постане безвредан. Сличног мишљења је и немачка асоцијација аутомобилиста - АДАК. Како преноси "Фокус", они сматрају да су власници ти који треба да одлучују шта ће се десити са њиховим аутомобилима (рециклажа или даља продаја), а не агенција која издаје сертификат, јер је питање колико ће такве агенције бити квалификоване да одлуче који се аутомобил и даље може возити, а који не.