Америчка царинска политика председника Доналда Трампа је током 2025. покренула потресе на глобалним берзама и највише обележила протеклу годину у економском смислу, а неизвесност на тржишту је довела до рекордног пораста цена злата и сребра, док је велики напредак у развоју вештачке интелигенције подстакао раст пре свега америчких берзанских индекса, али и забринутост због потенцијала ове технологије.
Доналд Трамп је ступио на дужност у јануару, а већ у фебруару је најавио царине од 25 одсто на увоз челика и алуминијума које су обухватиле широк спектар земаља, укључујући чланице ЕУ, уз образложење да тако штити америчку индустрију и смањује трговински дефицит. Многи аналитичари су тада оценили да са Доналдом Трампом долази ера протекционизма у америчкој привреди која ће утицати на целокупну светску економију. Царине су ступиле на снагу 12. марта, а том приликом су најављене и царине до 25 одсто на аутомобиле и делове аутомобила из ЕУ које су ступиле на снагу у априлу и мају.
Поред тога, Трамп је 2. априла током такозваног "Дана ослобођења" увео и основну царину од 10 одсто на увоз из готово свих земаља света, док је истовремено најавио и низ реципрочних увозних царина за скоро све земље света које са Сједињеним Америчким Државама имају трговински дефицит. Међу њима је била и Србија која је оптерећена царинском стопом од 35 одсто. Амерички председник је у априлу најавио паузу од 90 дана у повишеним реципрочним царинама како би се омогућили преговори и смањила напетост, од 10. априла до 10. јула.
Трговински договор између Сједињених Америчких Држава и Европске уније постигнут је 27. јула, а на основу новог оквира трговинских односа је ЕУ пристала на америчке царине од 15 одсто на европску робу, укључујући аутомобиле. Одређени сектори попут авиона, фармацеутских производа и хемикалија су добили изузећа или ниже тарифе, а ЕУ се у склопу договора обавезала на куповину америчких енергената за стотине милијарди долара и веће инвестиције у америчко тржиште.
Протекла година је била обележена и екстремним ескалацијама тарифа које су достигле и до 145 одсто, али и ненаданим привременим трговинским споразумом којим су царине привремено снижене, што је омогућило даље преговоре, преноси Танјуг.
Америчка страна је у мају привремено смањила укупне царине на кинеску робу са 145 одсто на 30 одсто, а Кина са 125 одсто на 10 одсто. Примирје је првобитно трајало 90 дана почев од 12. маја, а затим је продужено до 10. новембра 2025, чиме се умањио ризик од хаотичне трговинске ескалације и омогућио простор за дипломатска решења.
Вашингтон и Пекинг нису реаговали новим царинама ни након истека новембарског рока, али ситуација је и даље отворена и неизвесна.
Каматне стопе
Америчка централна банка је годину започела са референтном каматном стопом од 4,5 одсто, да би првом смањењу за 25 базних поена приступила у августу. Федералне резерве су још два пута приступиле смањењу камата за 25 базних поена како би подстакла тржиште рада, у октобру и децембру, тако да је она сада у распону од 3,5 до 3,75 одсто и најнижа је од 2022. године.
Европска централна банка је такође три пута смањила каматне стопе у 2025, али је своје резове за по 25 базних поена обавила у марту, априлу и јуну, тако да је актуелна каматна стопа на депозите од два одсто остала непромењена до краја године.
У децембарским пројекцијама ЕЦБ се наводи да ће привредни раст еврозоне износити 1,4 одсто у 2025, док прогноза за 2026. износи 1,2 одсто, а за 2027. годину 1,4 одсто, што је ниво који ће се задржати и у 2028.
Злато на историјском рекорду
Злато је током 2025. доживело изузетан раст и обарало вишедеценијске рекорде захваљујући комбинацији геополитичке неизвесности, потражње инвеститора за сигурним средствима, куповина централних банака и очекивањима снижења каматних стопа у САД.
По први пут у историји, вредност злата је прешла границу од 4.500 долара по унци, док је 24. децембра забележена рекордна вредност од 4.525,19 долара.
Годишњи раст злата у 2025. био је један од најизраженијих у више деценија, пошто су цене током године порасле за више од 70 одсто, најбржим темпом још од 1979. године.
Сребро је такође имало изванредну годину и чак надмашило злато по процентуалном расту који је износио више од 130 одсто. На дан 24. децембра сребро се продавало за рекордних 72,7 долара по унци.
Крај 2025. је тако забележен као један од најјачих периода за племените метале у историји, са златом и сребром на вишедеценијским и историјским рекордима, што одражава глобалну макроекономску неизвесност и промене у инвестиционим обрасцима.
Пад америчког долара
Протекла година ће остати запамћена и по значајном паду вредности америчког долара на међународним девизним тржиштима, пре свега због трговинских тензија, очекивања снижења каматних стопа, геополитичке неизвесности и промена у монетарној политици.
Према анализама тржишта, амерички долар је 2025. имао најгоре годишње резултате од 2003, при чему је индекс долара пао око 9,9 одсто у односу на главни корпус валута.
Најнижа вредност долара у 2025. забележена је 16. септембра 2025, када је 1 УСД износио само 0,8426 ЕУР (односно један евро је вредео приближно 1,187 долара).
Поред евра, британска фунта (ГБП), аустралијски долар (АУД) и друге валуте такође су ојачале у односу на амерички долар током 2025.
Биткоин
Година 2025. била је изразито волатилна за биткоин, са значајним осцилацијама које су одражавале како макроекономске политике и глобалну неизвесност, тако и промене сентимента инвеститора услед потеза Трампове администрације и ризика на тржиштима.
Биткоин је у јануару порастао на више од 100.000 долара, подстакнут великим очекивањима око новог америчког председника, али је већ у фебруару забележена корекција наниже, на око 84.000 долара због почетка глобалних царинских сукоба и веће неизвесности.
Тржишта су се постепено опорављала од маја, а 5. октобра је забележен нови историјски рекорд када је биткоин премашио 125.000 долара.
Атмосфера се, међутим, охладила до краја године, тако да су у децембру поново регистроване вредности од око 88.000 долара за један биткоин.
"Јадар" међу стратешким пројектима
Европска комисија је 4. јуна прогласила пројекат "Јадар" у Србији једним од стратешких пројеката за критичне сировине, као и још 12 стратешких пројеката у трећим земљама ван Европске уније.
Србија је, заједно са Канадом, Гренландом, Казахстаном, Норвешком, Украјином, Замбијом, у групи земаља и територија са којима ЕУ има стратешко партнерство у области вредносних ланаца сировина.
Ова иницијатива допуњује листу од 47 стратешких пројеката у ЕУ, усвојених 25. марта, чији је циљ диверзификација извора снабдевања ЕУ који треба да повећа економску сигурност и подстакне стварање нових вредности у земљама где се пројекти развијају, саопштила је Комисија.
Одлука је део имплементације ЕУ Закона о критичним сировинама (ЦРМА), који је ступио на снагу у мају 2024. године.
Нафта
Нафтни картел ОПЕК плус је током 2025. постепено повећавао производњу нафте како би заузео већи тржишни удео, што је била промена у односу на стратегију заштите високих цена нафте. Цена сирове нафте Брент током 2025. кретала се углавном у распону од 55 до око 70 долара по барелу, са тенденцијом нижих нивоа крајем године због прекомерне понуде и слабије тражње.
На крају године у децембру, цене су биле око 61 до 62 долара за Брент и око 57 до 59 долара за нафту WТИ, при чему су геополитички ризици, попут тензија на Блиском истоку и увођења санкција Венецуели, изазивали краткорочне скокове или стабилизацију цена.
Већина анализа указује да ће 2026. бити година вишка понуде на тржишту нафте, односно да ће понуда расти брже од потражње, што ће додавати притисак на цене.
За 2026. се често помињу вишкови од више милиона барела дневно, тако да би цене нафте Брент, према просечној процени аналитичара, требало да се крећу у распону од 52 до 62 долара по барелу.
Вештачка интелигенција у петој брзини
У 2025. години су се велике компаније које развијају вештачку интелигенцију као што су "Опен АИ", "Гугл", "Мајкрософт", "Антропик" и "Дип сик" надметале ко ће свету представити напреднији и најповољнији језички АИ модел и истовремено покренуле нови талас улагања у ову технологију. Кинески АИ стартап "Дип сик" представио је у јануару модел Р1 као приступачну, отворену алтернативу језичким моделима компанија из САД, а истакао се како изузетним перформансама, тако и чињеницом да је његов развој коштао знато мање у односу на конкуренцију.
Калифорнијска фирма "Опен АИ" је у априлу објавила модел вештачке интелигенције ГПТ‑4.1, еволуцију ГПТ‑4 серије, са унапређеним могућностима за кодирање и продуктивност. У мају је Гугл објавио нову верзију модела Џеминај.
Фирма Илона Маска је током лета наставила са серијом модела Грок, а Грок 4 је представљен као модел са побољшаним перформансама кодирања и генералног закључивања. Август је донео нови производ компаније "Опен АИ", модел ГПТ‑5, који је донео значајан напредак у способности разумевања и генерисања сложених задатака, као и надоградње модела компанија "Дип сик" и "Антропик".
На крају године, "Гугл" је у новембру представио унапређену верзију модела Џеминај најновије мултимодалне ЛЛМ платформе са напредним способностима за текст, слику, звук и кодирање.
Компаније "Оракл", "Опен АИ" и јапанска "Софтбанка" су 21. јануара склопиле партнерство у "Старгејт" пројекту који предвиђа улагање од 500 милијарди долара у АИ инфраструктуру.
"Енвидија" је у септембру најавила инвестицију до 100 милијарди долара у "Опен АИ", конкретно у изградњу дата центара и енергетских капацитета рачунарске снаге од минимум 10 гигавата, што је еквивалентно количини енергије коју троши око осам милиона домаћинстава.
У истом месецу "Оракл" је потписао уговор са фирмом "Опен АИ" за изградњу клауд инфраструктуре вредне 300 милијарди долара на пет година, што је највећи клауд уговор у историји. "Оракл" планира да потроши око 40 милијарди долара на чипове фирме "Енвидија" како би могао да развија пројекат "Старгејт".
Ова улагања великих америчких фирми стварају затворен круг, пошто "Енвидија" инвестира у "Опен АИ", док "Опен АИ" плаћа "Ораклу" за клауд услуге, а "Оракл" купује чипове од "Енвидије". Свака компанија игра троструку улогу, пошто су сви инвеститори, добављачи и купци једни другима истовремено.
Индија престигла Јапан
Средином 2025. године Индија је престигла Јапан и постала четврта највећа економија на свету по номиналном БДП-у. Индија је тренутно на путу да постане трећа највећа економија до 2030. године са пројектованим БДП-ом од 7,3 билиона долара. Номинални БДП Индије је порастао за 105 одсто у само једној деценији, што значи да се више него удвостручио од 2014. до 2025. године.
Очекује се и да ће АИ постати нови фактор раста продуктивности који ће помоћи развијеним економијама, попут САД и Јапана, да компензују недостатак радне снаге услед старења популације.
Након периода високе инфлације и рестриктивних мера, сматра се да ће централне банке (ФЕД и ЕЦБ) у 2026. години довести каматне стопе на нивое који подстичу инвестиције. Економски успех ће зависити од брзине којом државе и компаније могу да интегришу АИ решења и како ће успети да се изборе са новим царинским баријерама.
Пропао покушај отимања руске имовине
Чланице Европске уније у 2025. нису постигле договор да се 210 милијарди евра замрзнуте руске имовине у ЕУ искористи за подршку Украјини, пре свега због противљења Белгије. Белгија, на чијој платформи су замрзнута руска средства, блокирала је на самиту ЕУ 23. октобра предлог о њиховој експропријацији.
Постоји бојазан да би Кремљ могао да узврати тужбама, али и запленом европске имовине у Русији.
Европска унија је 11. децембра одлучила да имовина Банке Русије остане замрзнута на рачунима у ЕУ све док Москва не плати ратну одштету Украјини, али се није договорила да је искористи за подршку Кијеву.
Лидери Европске уније су се 18. децембра сложили да Украјини омогуће велики бескаматни зајам од 90 милијарди евра како би покрила своје војне и економске потребе у наредне две године.
Након скоро четири године рата, Међународни монетарни фонд процењује да ће Украјини бити потребно 137 милијарди евра у 2026. и 2027. години.
Глобални дуг
Укупни глобални дуг, који подразумева дугове држава, приватног сектора и корпорација, процењен је на око 346 билиона долара крајем године, са трендом раста ако се настави садашња динамика задуживања. То значи да свет дугује више од три пута више новца него што укупно произведе за годину дана, пошто глобални БДП износи око 110 билиона долара.
Јавни државни дуг притом износи око 111 билиона долара, с тим што више од половине ове суме отпада на Сједињене Америчке Државе и Кину.
Расте улога БРИКС-а
Организација БРИКС, чији су оснивачи Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка, након проширења у 2024. за Египат, Иран, Етиопију, Уједињене Арапске Емирате, добила је 1. јануара 2025. још једну чланицу, Индонезију.
Поред поменутих чланица, БРИКС је протекле године успоставио партнерства са Белорусијом, Боливијом, Кубом, Казахстаном, Малезијом, Тајландом, Угандом, Узбекистаном, Нигеријом и Вијетнамом.
БРИКС земље су током године радиле на унапређењу независних платних система и трговине у локалним валутама, са циљем смањења зависности од долара у међусобној трговини. Током јулског самита групе БРИКС у Бразилу, Сједињене Америчке Државе су изразиле противљење ширењу утицаја овог блока и запретиле додатним царинама њеним чланицама, што указује на растуће геополитичке тензије у глобалној економији.
БРИКС за сада није постигао договор о јединственој валути која би заменила долар, али његова улога расте у свету, а организација се све више консолидује као форум за земље глобалног Југа.