Економија Србије у 2025: Америчке санкције НИС-у и покушај државе да маржама укроти цене

Србија је у 2025. упркос тешкој години, коју је у економији пре свега обележило увођење америчких санкција Нафтној индустрији Србије и престанак рада Рафинерије због прекида дотока сирове нафте, успела да одржи привредни раст од око два одсто и привуче око три милијарде евра директних страних инвестиција, као и да на крају године спусти инфлацију испод три одсто.

Према оценама Међународног монетарног фонда и Светске банке, Србија је задржала стабилност јавних финансија и добре прогнозе за раст БДП-а у наредним годинама, преноси Танјуг.

Табаковић о резервама злата: Имамо га више од свих земаља бивше Југославије заједно

У протеклој години настављена је изградња ЕКСПО комплекса и Националног стадиона у Сурчину и почело је потписивање уговора са земљама учесницима специјализоване изложбе ЕКСПО 2027 у Београду, а завршен је и дугогодишњи инфраструктурни пројекат изградње брзе пруге на деоници од Новог Сада до Суботице.

Почело је увођење 5Г мреже, а поред наставка великих инфраструктурних пројеката и отварања фабрика, ограничене су трговачке марже великим трговинским ланцима што је утицало на обарање инфлације, почела је и нова легализација објеката у виду евидентирања бесправних објеката и уписа права својине на непокретностима.

Продужен је уговор о набавци руског гаса до краја марта 2026. године и припремљен је пројекат за изградњу заједничког нафтовода са Мађарском и у плану је и градња продуктовода са Мађарском за транспорт нафтних деривата.

Једна од мера државе за помоћ грађанима били су и субвенционисани стамбени кредити за младе.

Очуван је кредитни рејтинг код све три реномиране рејтинг агенције (Стандард енд Пурс, Фич и Мудис), укључујући и инвестициони рејтинг земље код Ес енд Пи.

НБС је задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто и одржана је стабилност девизног курса националне валуте.

Упркос спољним и унутрашњим изазовима, ММФ и Светска банка су указали да привредни раст у земљи ипак остаје позитиван, али са ризицима успоравања и потребом да се унапреде структурне реформе и стабилност.

Америчке санкције НИС-у

Годину за нама на првом месту обележиле су америчке санкције које су након вишеструких одлагања уведене 9. октобра НИС-у због већинског власништва руске нафтне компаније "Гаспром", што је довело до прекида увоза сирове нафте кроз хрватски нафтовод ЈАНАФ и заустављања рада рафинерије у Панчеву почетком децембра. Србији су запрећене и секундарне санкције НБС и банкама због пословања са НИС-ом.

Канцеларија за контролу стране имовине САД - ОФАК је 24. децембра издала нову лиценцу НИС-у којом је рок за преговоре о продаји руског удела - 13. фебруар продужен до 24. марта 2026, али није дозвољен наставак производње.

За Србију су 7. августа ступиле на снагу и америчке царине од 35 одсто.

Србија је у децембру договорила са Русијом да се уговор о снабдевању гасом продужи још три месеца односно до 31. марта 2026. и договорена је дневна испорука десет милиона кубика руског гаса.

Претходни десетогодишњи уговор о испоруци гаса из Русије који смо имали истекао је у мају.

Ограничење маржи

Ову годину је обележила и одлука Владе Србије да од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. ограничи трговачке марже за око 20.000 производа - основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Трговински ланци масовно кршили Уредбу о маржама: Ко ће платити највеће казне

Такозвани оф рабат су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу. Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.

Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне тргфовине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.

Министарство трговине је објавило да су трговински ланци до сада уплатили 7,7 милиона динара на име казни за кршење Уредбе о ограничењу маржи. Од почетка примене Уредбе о посебним условима за обављање трговине за одређену врсту робе односно Уредбе о ограничењу трговачких маржи и осталих давања, тржишна инспекција извршила је 270 надзора објеката различитих трговинских ланаца, од којих је у чак 207 уочена повреда Уредбе.

5Г мрежа

У Србији је почетком децембра успостављена и 5Г мрежа, јер је Рател након спроведене аукције доделио појединачне дозволе за коришћење 5Г мреже за три понуђача - Телеком Србија, Јетел и А1 Србија, који су у предвиђеном року уплатили прву половину накнаде за коришћење додељеног радиофреквенцијског спектра, у укупном износу од 150.049.715 евра. Ова мрежа обезбеђује много бржи начин сурфовања, а доприноси и развоју индустрије.

"Свој  на своме"

Такође, 8. децембра под слоганом "Свој на своме" почело је пријављивање нелегалних објеката по новом Закону о посебним условима за евидентирање и упис права својине на непокретности. Грађани до 6. фебруара 2026. могу да пријаве те објекте преко онлајн платформе, у свим општинама и у више од 580 објеката Пошта Србије.

Наш избор

Одговори на пет кључних питања о упису права својине: Да ли ћемо коначно бити "своји на своме"

Трошкови уписа крећу се од 100 до 1.000 евра и зависе од површине објекта и места где се непокретност налази. У Србији, према неким подацима, има око 4,8 милиона нелегалних објеката.

Кредити за младе

Када је реч о помоћи грађанима, у марту је Народна скупштина усвојила Закон о субвенционисаним кредитима за младе, којим је успостављена гарантна шема вредна 400 милиона евра којом се покрива куповина око 5.500 станова.

Законом је дефинисано да млади од 20 до 35 година могу да аплицирају за кредит за прву некретнину уз минималну уплату од један одсто вредности некретнине, а банке су биле у обавези да клијентима понуде и грејс период од годину дана. Максималан износ кредита који може бити одобрен је 100.000 евра. Рок отплате је до 40 година и постоји могућност превременог враћања без накнаде.
До октобра 2025. више од 3.700 младих је завршило процедуру и решило стамбено питање.

Парламент је усвојио и измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, којим се средства за ову намену увећавају за додатних 200 милиона па укупан износ кредита покривених гаранцијом сада износи 600.000.000 евра.

Генералштаб

Амерички бизнисмен Џаред Кушнер половином децембра одустао је од инвестиције да изгради хотел на месту бившег Генералштаба у Београду, чиме је Србија изгубила инвестицију вредну најмање 750 милиона евра.

Отворене нове деонице путева и пруга

Када је реч о важним инфраструктурним пројектима који су обележили 2025. то су отварање деонице пута Дунавског коридора од скретања са ауто-пута па до Пожаревца и од Великог Градишта према Голупцу крајем фебруара у дужини од 32 километара, затим почетком јула отварање деонице ауто-пута Е-763 "Милош Велики" од Паковраће до Пожеге у дужини око 19,5 километара са тунелима "Лаз" и "Муњино брдо".

Крајем децембра отворена је и деоница ауто-пута Е-761 на траси Моравског коридора, од петље "Врњачка Бања" до петље "Врба" у дужини од око 14 километара.

Возом до Мађарске: Отвара се брза пруга Београд-Будимпешта 20. фебруара

Почетком октобра путнички возови су почели редовно да саобраћају брзом пругом на релацији Београд - Суботица до државне границе, отварањем треће деонице од Новог Сада до Суботице дуге око 108,1 километар која је омогућила кретање возова брзином до 200 километара на час. Очекује се да кад Мађарска заврши свој део пруге да се од Београда до Будимшеште путује за два сата и 40 минута. Брза пруга Београд - Будимпешта се гради у оквиру кинеске иницијативе "Појас и пут" и стратешког циља те државе за повезивањем грчке луке Пиреј са централном Европом.

Споразуми о слободној трговини

У јуну је ступио на снагу свеобухватни Споразум о економском партнерству између Србије и Уједињених Арапских Емирата (УАЕ) који је за српске компаније отворио једно од најперспективнијих тржишта у корпусу заливских земаља, док је у септембру ступио на снагу Споразум о слободној трговини између Србије и Египта чиме је готово 50 одсто пољопривредних и 30 одсто индустријских производа ослобођено царина.

Пројекат "Јадар"

Рио Тинто је половином новембра саопштио да остаје у Србији и да је одлучио да пројекат за експлоатацију литијума "Јадар" пређе у фазу надзора и одржавања, која подразумева свеобухватну процену трошкова и ресурса у оквиру пројекта. Из те компаније су тада навели да им је у овом тренутку приоритет да задрже законска права над пројектом.