Тржиште непокретности у Србији у трећем кварталу 2025. године показује раст вредности тржишта од 2,2 одсто и смањење броја трансакција од 2,6 одсто у односу на исти период претходне године, а укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности износила је 1,8 милијарди евра, саопштио је Републички геодетски завод (РГЗ).
Укупан број купопродајних уговора био је 30.511, при чему је важно нагласити да је овакав резултат остварен у специфичним околностима. Како је наведено у саопштењу, током јула 2025. године дошло је до прекида у раду информационих система Министарства правде, услед чега у одређеном периоду није било могуће оверити уговоре о купопродаји код надлежних органа.
Упркос овим привременим ограничењима у функционисању система, тржиште непокретности у трећем кварталу одржало је стабилан ниво.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,1 милијардом евра, са учешћем од 60 одсто од укупно прометоване вредности.
За куће је издвојено 161,6 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 99,4 милиона евра (шест одсто од укупне вредности), за пословне просторе 66 милиона евра (четири одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 50,6 милиона евра (четири одсто од укупне вредности).
Када је реч о начину плаћања, 16 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од шест процентних поена у односу на исти период претходне године.
Највише су кредитна средства коришћена за куповину станова, при чему је 34,5 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на 24,5 одсто из истог периода прошле године.
Пад продаје у Новом Саду
У трећем кварталу 2025. године, број купопродајних уговора у већим градовима порастао је у односу на исти период прошле године: у Нишу 2,3 одсто и Београду 0,2 одсто.
Смањење је забележено у Новом Саду 9,3 одсто и у Крагујевцу 20,4 одсто.
За станове је у Београду издвојено укупно 577,6 милиона евра.
Највећи износ новчаних средстава издвојен за стан на територији градске општине Савски Венац, укупне површине 284 квадрата, износи 1,4 милиона евра, док је најскупљи квадрат стана продат по цени од 6.818 евра на територији исте градске општине у Београду на води.
Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (за 1,7 милиона евра. Најскупље гаражно место у трећем кварталу плаћено је 50.000 евра на Савском венцу.
Извештај Републичког геодетског завода израђује се на основу података Регистра цена непокретности и представља увид у целокупно тржиште непокретности у Републици Србији.
Извештај омогућава објективан и свеобухватан увид у трендове на тржишту непокретности у Србији и може бити користан за инвеститоре, купце и продавце и остале учеснике на тржишту непокретности.