Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да ће у 2026. години за српску енергетику бити најважније да Нафтна индустрија Србије поново ради, као и да ће у преговорима о продаји руског удела у НИС-у са свим потенцијалним купцима рад Рафинерије бити услов.
Министарка је рекла за Танјуг да ће "наши разговори бити настављени и са мађарским МОЛ-ом, као потенцијалним купцем, као и да је један од наших основних услова рад Рафинерије".
"Један од наших основних услова, ко год да буде купац Нафтне индустрије Србије, да би се скинуле санкције, што и јесте услов америчке владе, јесте да Рафинерија мора да настави да ради. Тако да ће се у том смислу и наши разговори у будућности одвијати са Мађарском и са МОЛ-ом као потенцијалним купцем", рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је истакла да је покретање прераде сирове нафте у Рафинерији потребно најмање две недеље, а када је реч о тренутним залихама да су оне довољне за несметано снабдевање грађана и привреде до 20-25. јануара.
"Оно што је за Србију најбитније јесте да НИС настави са радом. Рад Рафинерије је од виталног значаја за нашу привреду, за наш БДП, за наш даљи економски раст и за обезбеђивање довољно нафтних деривата за снабдевање нашег тржишта. Наравно, ту је пре свега дизел примаран, пошто се у нашој земљи троши око 80 одсто дизела у односу на бензин, али остали нафтни деривати које Рафинерија прерађује: мазут, керозин, уље за ложење и друго", рекла је министарка.
Истакла је да је Србија успела да ниједног момента није дошло до несташица горива на пумпама.
"Хвала грађанима што су веровали својој држави, што нису правили залихе, што нису дизали панику. Значи, омогућили смо пре свега одговорним понашањем подизањем наших резерви нафтних деривата у протекле три године. Само резерве дизела смо увећали 72 одсто него што смо имали 2021. У обавезним резервама пре 12 година нисмо имали уопште нафтне деривате. Значи, стварамо услове да будемо што безбеднији, што сигурнији у непредвиђеним околностима", навела је Ђедовић Хандановић и напоменула да се те резерве сада ипак празне.
Поручила је да је Србија више пута поновила да неће отимати руску имовину и да не желимо да будемо као многе земље Европе које су национализовале, отеле или било који други механизам употребиле да руској страни не остане оно што је та земља улагала годинама или деценијама.
"Желимо да се понашамо тако и према свим другим инвеститорима који долазе у нашу земљу да улажу - да знају да имају сигурност свог улагања без обзира на геополитичке околности", рекла је министарка.
Она је истакла да су председник Србије Александар Вучић и премијер Мађарске Виктор Орбан разговарали о изградњи продуктовода који би требало да прати тај нафтовод.
"Оног момента када градите инфраструктуру за нафтовод, није додатни проблем да истом трасом иде и продуктовод. То су заправо цеви којима се транспортују нафтни деривати. Значи, не зависите ни од Дунава, ни од цистерни, ни од железничког транспорта, него можете директно инфраструктуром односно цевима, да превозите нафтне деривате од тачке А до тачке Б. У овом случају код нас би то било до Новог Сада и касније до Панчева", рекла је Ђедовић Хандановић.
Министарка је истакла да држава слично планира да уради и са Румунијом.
Србија је крајем 2025. године постигла договор о продужењу уговора о снабдевању руским гасом на још три месеца, до 31. марта 2026. године, а Ђедовић Хандановић истиче да нови уговор омогућава флексибилност и повољне ценовне услове.
Када је реч о пројекту изградње хидроелектране Ђердап 3 који ће се изводити на подручју Националног парка "Ђердап" - највећег заштићеног подручја које се простире на истоку Србије уз српско-румунску границу, Ђедовић Хандановић каже да је следећи корак да потпишемо споразум о сарадњи са румунском владом.
НИС је пред сам крај протекле године добио лиценцу од америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) при Министарству финансија САД за наставак рада до 23. јануара, а ОФАК је претходно издао лиценцу НИС-у којом се дозвољавају преговори о продаји руског удела са продуженим роком до 24. марта.