Савет гувернера Народне банке Србије: Маржама смо победили инфлацију

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић изјавио је данас да очекује да инфлација ове године буде око централног нивоа циља НБС, што значи између 3,5 и 4,0 одсто, као и да курс динара буде стабилан.

Гувернерка Табаковић на форуму о златним резервама: Како је Србија направила залихе

Николић је за Танјуг рекао да је, када је реч о инфлацији, пресудни удар или победа над инфлацијом настала доношењем уредбе о лимитирању маржи у трговини на мало и велико.

"Инфлација се након тога вратила у оквире који су примерени за Србију. Они су упоредиви чак и са европским земљама, оним из еврозоне и много нижи у односу на неке земље из окружења, тако да ће 2025. година бити завршена са међугодишњом инфлацијом вероватно око 3,0 одсто, а очекујемо да у 2026. инфлација буде око централног циља Народне банке, а то значи 3,5-4,0 одсто, што је за Србију права мера", навео је Николић.

Истакао је да су након доношења уредбе, која је пресудно утицала на сузбијање инфлације, цене умирене, пре свега у делу који је био веома битан за потрошачку корпу, а то су цене хране и безалкохолних пића.

"У новембру је по први пут након пролећа 2021. године дошло до међугодишњег пада, односно дефлације у тој групи производа, што је јако битно. Надам се да ћемо до истека примене ове уредбе добити системске законе који ће регулисати трговину и створити оквир да проблем који смо имали и осетили сви и као потрошачи, до средине прошле године, оставимо иза себе", нагласио је Иван Николић.

У децембру 2025. суочили смо се са краткотрајним ударом на курс динара, који је Народна банка умирила доношењем привремене мере којом се укида могућност наплате провизије у мењачницама приликом продаје евра грађанима.

Хитна мера Народне банке Србије: Привремено се у мењачницама укида провизија за продају евра

Мера је, како су тада навели из НБС, донета са циљем заштите интереса грађана и спречавања неоправданих психолошких притисака на девизно тржиште.
Николић за Танјуг оцењује да је мера НБС била само техничко решење које је на неки начин променило однос.

" Ако посматрамо период јануар-новембар 2025. године, у тих 11 месеци Народна банка је више купила девиза него што је продала, тако да је практично вођена борба да динар не апрецира, односно не јача према евру. Тек у првој половини децембра се ствар преокренула, а има пуно фактора за то. Између осталог, децембар је сезонски месец који бележи снажнији притисак ка куповини девиза у односу на динаре, јер у том месецу долази до или сервиса дуга или куповине девиза за плаћање енергената које набављамо", појаснио је Николић.

Додао је да се децембар прошле године поклопио и са оним што се дешавало са НИС-ом и пратило ту ситуацију, као што су нека негативна очекивања, враћања на, како је рекао, лошу историју из деведесетих и наравно шпекулативне активности које су подгрејане од стране појединих учесника на тржишту, пре свега у циљу стицања њихове користи и профита.

"Међутим, већ од средине децембра мењачко тржиште се потпуно стабилизовало. Више немамо никаквих ванредних притисака, потпуно су се умирила негативна очекивања, тако да у овом тренутку можемо рећи да смо се вратили у неке уобичајене оквире који су били карактеристични за наше мењачко тржиште током целе 2025. године", рекао је Николић.

Нагласио је да не очекује да у 2026. буде било каквих поремећаја када је о курсу динара реч, а да су гарант тога пре свега резерве које су обезбеђене свих претходних година.

"Народна банка је претходних година акумулирала високе девизне резерве које су најбољи гарант управо тих једнократних шокова који могу у неком кратком временском периоду да подигну ризик да би се нешто променило. Ништа од тога неће бити, тако да грађани и привреда могу да буду врло спокојни и да у том сегменту не брину," поручио је Николић.