
Пад производње у еврозони: Ситуација се погоршава

Фабричка активност у европском блоку од 20 земаља са јединственом валутом опала је у децембру, јер је производња пала први пут за десет месеци, оптерећена наглим падом нових поруџбина, открили су подаци које је прикупила агенција "Ес енд Пи Глобал".

Индекс менаџера набавке (PMI) у производњи, кључни показатељ здравља сектора, пао је на са 49,6 у децембру са 48,8 у новембру, што је најнижи ниво у девет месеци и, други месец заредом, испод је границе од 50 поена која раздваја раст од контракције. Немачка, највећа економија ЕУ, забележила је најслабије резултате међу осам праћених земаља, са индексом на најнижем нивоу у последњих десет месеци. Италија, Шпанија и Аустрија такође су стагнирале.
Подиндекс производње пао је на 48,9 са 50,4 у новембру, што је његово прво смањење од фебруара. Нове поруџбине су опале најбржим темпом у скоро годину дана, док је извозна потражња пала најбрже у последњих 11 месеци. Притисци на ланац снабдевања су се поново појавили, а рокови испоруке добављача су најдужи од октобра 2022. године, што је довело до тога да инфлација трошкова улаза достигне шеснаестомесечни максимум.
"Потражња за робом из еврозоне поново се успорава. омпаније изгледају ни способне ни вољне да изграде замах за наредну годину, већ уместо тога показују опрез, што је погубно за економију... Генерално, производном сектору еврозоне неће бити лако да ојача 2026. године", рекао је Сајрус де ла Рубија, главни економиста у Хамбуршкој комерцијалној банци.
Лоши резултати долазе у тренутку када Западна Европа наставља да подржава ратне напоре Украјине против Русије. Средином децембра, државе ЕУ нису одобриле зајам од 210 милијарди долара, подржан замрзнутом имовином руских централних банака, већ су уместо тога одлучиле да прикупе 90 милијарди евра кроз заједничко задуживање током две године. Аналитичари су упозорили да ће трошкове сносити порески обвезници, који ће бити приморани да плаћају најмање три милијарде евра годишње камате.
Извештај се такође поклапа са јачањем одбране под вођством НАТО-а, које западни лидери представљају као одговор на наводну руску претњу. ЕУ је уложила огромна средства за одбрану, укључујући "План за поновно наоружавање Европе" од 800 милијарди евра и обећање европских чланица НАТО-а да ће повећати издатке за одбрану на пет одсто БДП-а.




