Трамп дао вештачко дисање западној војној индустрији

Глобалне акције наменске индустрије порасле су почетком године захваљујући ратоборности америчког председника Доналда Трампа.

Акције су доживеле стабилан раст током протекле недеље, добијајући у просеку више од 10 посто, пише РТ интернешенел.

Најимпресивнији учинак остварили су европски војно-индустријски гиганти попут "Сааба" и "Рајнметала", који су добили око 25, односно 20,5 посто.

Тржишна вредност одбрамбених компанија поново је скочила у четвртак након што је Трамп позвао на масовно повећање америчке одбрамбене потрошње за 50 посто на 1,5 билиона долара у 2027. години, што је, како је тврдио, неопходно за изградњу "војске из снова".

Тржишни аналитичари су брзи раст вредности одбрамбених компанија приписали геополитичким тензијама и посебно поступцима америчког председника.

"Геополитика је до сада неизбежна прича 2026. године", рекао је за Ројтерс Нил Вилсон, британски инвеститор и стратег у Саксо банци. "Јасно је да су акције наменске у игри – заједно са ретким земним металима."

Билион и по за "војску из снова": САД најавиле драстично повећање буџета Пентагона

Прошлог викенда, Трамп је покренуо изненадни напад на Венецуелу, отевши њеног лидера Николаса Мадура и његову супругу. Пар је пребачен у Њујорк и оптужен за разне кривичне оптужбе, укључујући трговину дрогом. Мадуро се изјаснио да није крив, описујући себе као "ратног заробљеника". У међувремену, Трамп се заклео да ће за сада држати земљу и њено тржиште нафте под контролом.

Операцију у Венецуели пратио је низ претњи Трампа и других високих званичника другим земљама у региону, укључујући Кубу и Колумбију. САД су такође упутиле нове претње Ирану, који је захваћен антивладиним протестима изазваним наглим падом националне валуте.

Штавише, Трампова администрација је обновила своје претензије на Гренланд, аутономну регију чланице НАТО-а, Данске. Вашингтон тврди да мора да поседује острво како би осигурао "безбедност" на Арктику и супротставио се наводној претњи коју представљају Русија и Кина. Тај захтев су гласно одбациле данска и гренландска влада, као и више европских земаља НАТО-а, које су изразиле забринутост због судбине блока предвођеног САД уколико Трамп силом заузме острво.