Трамп дао вештачко дисање западној војној индустрији

Напад на Венецуелу, претња да ће заузети Гренланд и обећање да ће се буџет за одбрану повећати на 1,5 билиона долара довели су до вртоглавог раста акција

Глобалне акције наменске индустрије порасле су почетком године захваљујући ратоборности америчког председника Доналда Трампа.

Акције су доживеле стабилан раст током протекле недеље, добијајући у просеку више од 10 посто, пише РТ интернешенел.

Најимпресивнији учинак остварили су европски војно-индустријски гиганти попут "Сааба" и "Рајнметала", који су добили око 25, односно 20,5 посто.

Тржишна вредност одбрамбених компанија поново је скочила у четвртак након што је Трамп позвао на масовно повећање америчке одбрамбене потрошње за 50 посто на 1,5 билиона долара у 2027. години, што је, како је тврдио, неопходно за изградњу "војске из снова".

Тржишни аналитичари су брзи раст вредности одбрамбених компанија приписали геополитичким тензијама и посебно поступцима америчког председника.

"Геополитика је до сада неизбежна прича 2026. године", рекао је за Ројтерс Нил Вилсон, британски инвеститор и стратег у Саксо банци. "Јасно је да су акције наменске у игри – заједно са ретким земним металима."

Прошлог викенда, Трамп је покренуо изненадни напад на Венецуелу, отевши њеног лидера Николаса Мадура и његову супругу. Пар је пребачен у Њујорк и оптужен за разне кривичне оптужбе, укључујући трговину дрогом. Мадуро се изјаснио да није крив, описујући себе као "ратног заробљеника". У међувремену, Трамп се заклео да ће за сада држати земљу и њено тржиште нафте под контролом.

Операцију у Венецуели пратио је низ претњи Трампа и других високих званичника другим земљама у региону, укључујући Кубу и Колумбију. САД су такође упутиле нове претње Ирану, који је захваћен антивладиним протестима изазваним наглим падом националне валуте.

Штавише, Трампова администрација је обновила своје претензије на Гренланд, аутономну регију чланице НАТО-а, Данске. Вашингтон тврди да мора да поседује острво како би осигурао "безбедност" на Арктику и супротставио се наводној претњи коју представљају Русија и Кина. Тај захтев су гласно одбациле данска и гренландска влада, као и више европских земаља НАТО-а, које су изразиле забринутост због судбине блока предвођеног САД уколико Трамп силом заузме острво.