Може ли Србија бити задовољна: Већу инфлацију у новембру имало 11 земаља чланица Европске уније

Србија је и у новембру 2025. године имала већу међугодишњу инфлацију од просека Европске уније (ЕУ), међутим не тако значајно већу као током већег дела прошле године, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) и додаје да је од 27 земаља чланица ЕУ, већу међугодишњу инфлацију него Србија у новембру имало њих 11.

Аутори МАТ-а појашњавају да је међугодишња инфлација у новембру, према концепту хармонизованог индекса потрошачких цена у Србији износила 3,1 одсто, а у Европској унији 2,4 одсто, односно у еврозони 2,1 одсто. Највеће стопе инфлације у чланицама ЕУ забележене су у Румунији, 8,6 одсто, Естонији, 4,7 одсто, Хрватској, 4,3 одсто и Аустрији, 4,0 одсто.

Инфлација у децембру: Највише поскупели алкохол и цигарете

У Србији и еврозони је међугодишња инфлација у новембру била на истом нивоу као и у октобру, док је на нивоу целе ЕУ смањена за 0,1 процентни поен.

Посматрано по појединачним земљама, међугодишња инфлација је у новембру повећана у 10 земаља чланица а то су Грчка, Луксембург, Ирска, Немачка, Хрватска, Естонија, Румунија, Белгија, Португалија и Финска, док је смањење забележено у 12 држава чланица: у Шведској, Словенији, Мађарској, Летонији, Чешкој, Холандији, Пољској, Италији, Данској, Литванији, Kипру и Бугарској.

Разлике у међугодишњем расту цена у новембру 2025. између Србије са једне стране, и Европске уније и еврозоне са друге стране, изражене су код свих група производа.

У новембру је у Србији забележен знатно мањи међугодишњи раст цена хране, 0,9 одсто, у поређењу са Европском унијом где је раст износио 3,0 одсто.

Са друге стране, у Србији је регистрован значајно већи међугодишњи раст цена енергије, 4,9 одсто, у поређењу са ЕУ, где је раст износио 0,3 одсто, а ова разлика првенствено је узрокована растом цене електричне енергије. У Србији је, такође, забележен већи раст цена неенергетских индустријских производа и услуга.