ЕУ и емисија угљеника: Нови удар на српску економију?

Компаније које увозе на тржиште Европске уније од почетка године имају нови трошак, јер су у обавези да плаћају карбонску таксу (ЦБАМ - Carbon Border Adjustment Mechanism) у износу до 85 евра по тони угљен-диоксида који се емитује при производњи робе. Србија је у исто време почела да наплаћује национални порез у износу од четири евра по тони чиме се смањује обавеза увозника у ЕУ и спречава двоструко опорезивање истих емисија. То значи да ће фирмама које докажу да је угљенична такса плаћена током производње робе, европска такса за тај износ бити смањена, односно износиће 81 евро. Суштина је да производи домаће индустрије који подлежу тзв. карбонској такси постају скупљи на европском тржишту, а тиме и мање конкурентни. Иако таксу плаћају увозници у ЕУ, нови намет могао би озбиљно смањити тражњу за производима из Србије.

Наш избор

Српска привреда у процепу између ЕУ и домаћих пореза: Кога ће највише погодити карбонске таксе

ЕУ као главни мотив за увођење ЦБАМ наводи жељу да подстакне и друге земље да дефинишу цену емисије и да се активно укључе у борбу против климатских промена, односно овим "порезом" кажњава оне који у производњи и даље користе "прљаве технологије".

Фискални савет оцењује да ће због ових такси ЕПС постати практично неконкурентан на значајном извозном тржишту. Поред струје, ЦБАМ такса плаћаће се и на вештачка ђубрива, цемент, гвожђе, челик и алуминијум, мада по процени Фискалног савета ови сектори неће бити погођени у истој мери као и Електропривреда Србије.

Фискални савет је у анализи "Климатско-енергетска транзиција Србије и јавне финансије: хоће ли ЦБАМ бити окидач промена?" указао да ЦБАМ такса ставља привреду Србије у незавидан положај.

Анализа је показала да би сектор електричне енергије већ у првој години примене имао трошак од 200 до 300 милиона евра годишње, јер се за електричну енергију већ у првој години плаћа пун износ емисија. За друге индустријске производе у првој години трошак би био око 45 милиона евра, при чему се појединачно посматрано највећи удео у трошку, од око 80 одсто односи на извоз гвожђа и челика у ЕУ.

Секретар Удружења за металску и електро индустрију Привредне коморе Србије Ана Раичевић каже за РТ Балкан да је ЕУ донела ЦБАМ Уредбу као одговор на "цурење угљеника", односно тенденцију компанија из ЕУ да пребацују своју производњу у земље које имају мање ригорозне карбонске политике, или да увозе карбонски интензивне производе из тих земаља. Додатно, у фебруару 2025. године ЕУ је усвојила Clean Industrial Deal, који има за циљ оснаживање конкурентности европске индустрије док истовремено убрзава њену декарбонизацију, односно смањење емисија штетних гасова и прелазак на чисту, одрживу производњу.

"ЦБАМ уредба се односи на увоз у Европску унију робе из следећих сектора: гвожђе/челик, алуминијум, цемент, вештачка ђубрива, електрична енергија и водоник. Очекује се укључивање нових 180 категорија производа из металске индустрије, са високим степеном садржаја гвожђа, челика и алуминијума, који би требало да буду укључени у ЦБАМ од 1. јануара 2028. године, као што су: металне конструкције, метални намештај, мотори, трансформатори, жице и проводници, моторна возила за транспорт робе, делови за моторна возила, индустријске машине и опрема, али и кућни апарати попут машина за прање, фрижидера и замрзивача", каже Ана Раичевић за РТ Балкан.

Квалитет ваздуха у Србији: Где је дошло до загушења

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж је изјавио да Европска унија касни са доношењем низа подзаконских аката који би требало да заокруже цео механизам и омогуће увозницима да прорачунају трошкове за робу коју ће увозити у 2026. години.

Чадеж је истакао да су поједине европске компаније већ на неки начин обуставиле наруџбине, пре свега за јануар, а да може да се деси да се то продужи на цео квартал, зато што немају неопходне прописе да би могле да процене ЦБАМ трошкове робе коју увозе из земаља ван ЕУ.

"Ми чекамо Европску унију да пропише вредности да би ми могли да их унесемо у наше законодавство, јер морамо да пратимо једни друге. Ту може да дође до одређеног застоја, јер компаније кажу - не можете нас терати да увеземо нешто, а да не знамо колико ће то на крају да кошта. Замислите да је нешто произведено рецимо у октобру 2025. кренуло логистички да иде у децембру 2025. па је увезено и оцарињено у јануару 2026. Оно мора да подлеже новим прописима о ЦБАМ и мора да нешто кошта а ми не знамо то нешто шта је", указао је Марко Чадеж и истакао да та неизвесност није добра за европску економију.

Већ две деценије у ЕУ загађивачи у различитој мери плаћају порез на гасове стаклене баште у производњи. Та наплата се обавља у склопу ЕУ ЕТС система (Emission Trading System), а новац прикупљен на овај начин користи се и за прелазак на еколошки чистију технологију, што је такозвана "зелена транзиција".