ЕУ остаје без новца за додатну испоруку оружја Украјини

Резервни фонд ЕУ намењен за оружану помоћ Украјини не може да покрије све захтеве Украјине, пише "Политико".

Првобитно се мислило да ће резервни фонд, који је са 500 милиона подигнут на 1,5 милијарди евра, покрити бар 85 одсто ЕУ трошкова за испоруку наоружања Кијеву, међутим, након обраде свих захтева, сума од 1,5 милијарди евра покрила је свега 46 одсто испорука.

Са друге стране, притисак на ЕУ расте и из других држава које траже војну помоћ. Само Пољска захтева да се њеној земљи, која се налази на граници са Русијом, испоручи наоружање од бар 1,8 милијарди евра.

Много хваљени фонд ЕУ који треба да помогне земљама да попуне рупу, која је настала због слања оружја Украјини, све више није у стању да покрије прилив захтева за надокнаду трошкова.

Тај пад наљутио је Пољску, једног од највећих донатора оружја у ЕУ Украјини — и водећег тражиоца надокнаде, пошто је предала признанице од 1,8 милијарди евра, наводе дипломате за "Политико".

Земља је данима блокирала коначни споразум о исплати друге транше новца, надајући се да ће преговарати о вишој стопи.

"За њих је испод 50 одсто једноставно премало", приметио је један дипломата.

Али Варшава је на крају попустила, сложивши се у среду са цифром од 46 одсто. Тај потез је уследио као фрустрација међу осталим земљама чланицама које су виделе да Пољска стоји између њих и великих плаћања ЕУ.

Ипак, овај тренд ризикује да наруши репутацију ЕУ као поузданог војног партнера — баш као што Украјина моли Европу за више оружја како би помогла у контраофанзиви и одбранила нова руска бомбардовања. Немачка и Француска се већ суочавају са критикама због недовољно донација, док неке мање земље кажу да им понестаје залиха.

Магија буџета ЕУ

Уговори ЕУ забрањују чланицама да користе свој уобичајени буџет за финансирање војних операција у комшилуку. Тако су званичници искористили такозвани „Европски мировни фонд“, финансијски инструмент који је ван нормалног буџета, како би помогли да се убрзају испоруке оружја у Европу. Земље ЕУ уплаћују у благајну фонда, а комисија која представља сваку земљу доноси једногласне одлуке о томе како да исплате новац. 

Историјски гледано, фонд се углавном користио за мање иницијативе попут финансирања грузијске војске или подршке мисији ЕУ за обуку у Мозамбику. Али сада је на првој линији рата док се Украјина брани од Русије — први пут за ЕУ.

Мало по мало, ЕУ је све више и више од буџета од 5,7 милијарди евра, који траје до 2027, наменила за надокнаду оружја. 

За сада, ЕУ је издвојила око 2,5 милијарди евра из тог фонда за помоћ у покрићу донација чланица Украјини. Али цифра и даље заостаје за приходима, а очекује се да ће земље ЕУ ускоро објавити нову траншу финансирања.

Поплава захтева је делом последица снажних војних донација Пољске Украјини. Варшава је већ дала Кијеву више од 2 милијарде евра оружја, што је знатно изнад очекивања.

То је нагнуло рачунице ЕУ о томе колико може финансијски да покрије.

Математика за фонд за оружје је наизглед једноставна: ЕУ упоређује захтеве земаља са новцем намењеним за надокнаду донација оружја које је затражила Украјина. 

Уз подршку од 500 милиона евра, Брисел је добио 600 милиона евра захтева. То је нешто мање од 85 процената. 

Али за буџет од 1,5 милијарди евра, Брисел је добио око 3,3 милијарде евра, што је пало на око 45 одсто. Пољска је била одговорна за више од половине укупног броја.

Дискусије о томе како да се исплати коначних 500 милиона евра нису званично почеле.

Земље ЕУ су давно пристале на цифру од 85 одсто за прву траншу, казало је неколико дипломата. Ипак, бројне дипломате кажу да исплате тек треба да буду исплаћене, иако су рекли да је земљама попут Словачке обећана брза надокнада. Португал се такође сматра првим у низу.

Споразум од среде о исплати 1,5 милијарди евра по 46 одсто би, теоретски, требало да отвори врата за додатна плаћања у наредним недељама или месецима.

Дипломате ЕУ су се такође сложиле да искористе део новца из мировног фонда за делимично покривање трошкова мисије ЕУ за обуку украјинских војника. Очекује се да ће министри иностраних послова закључити споразум на састанку у понедељак.

Љути на Пољску

Дипломатско крило ЕУ, Европска служба за спољне послове, инсистира на томе да новац стиже. 

"Релевантне надокнаде почињу сада", рекла је портпаролка, док је одбила да коментарише однос надокнаде.

"Први уговор је потписан и исплате ће се одвијати по договореном распореду", рекла је.

Кашњења — а посебно опструкција Пољске око друге транше од 1,5 милијарди евра — изазвала су негодовање бројних дипломата. Неки су нагласили да фонд никада није требао понудити државама пун поврат новца. Други су оптужили Пољску да тражи од ЕУ да покрије превише својих трошкова. 

"Пољаци држе кључ за откључавање 1,5 милијарди евра и исплате Словачкој 2022. и себе 2023.", жалио се један дипломата ЕУ пре склапања споразума.

На крају, међутим, борба за финансирање разоткрила је проблем који се назире: фонд мировних средстава је једноставно премали да би био главно средство финансирања ако Европа заиста жели да постане сигурно уточиште мира.

Неки званичници спекулишу да ће земље чланице ускоро морати да отворе своје новчанике и уложе још новца ако желе да остану доследне.

"Фонд је важан и желимо да га удвостручимо, ако је могуће", рекао је за "Политико" новоименовани словачки министар спољних послова Растислав Качер.

"И наравно, спремни смо да повећамо свој допринос у томе, јер смо сви дали овом фонду. Предузимање таквог корака није важно само економски, већ је то и политички гест управо зато што треба да ставимо новац где су наша уста“, додао је он.