Економија
Гавриловић о НИС-у: Шта одговара српској привреди и ко одобрава продају
Велимир Гавриловић каже да званичници у Србији прижељкују и да би најбоље решење за НИС била мешовита структура – комбинација мађарског МОЛ-а и арапског АДНОК-а
Након два месеца паузе, почела је поновна производња нафтних деривата у Рафинерији нафте у Панчеву. Први евро дизел могао би се наћи на пумпама већ 27. јануара, објавила је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, док је готово извесно да је купац већинског руског удела у НИС-у мађарски МОЛ.
Председник Србије Александар Вучић оценио је да преговори са МОЛ-ом нису једноставни, али да је готово сигуран у њихов позитиван исход, док је Бојан Станић из Привредне коморе Србије подсетио да је тржиште нафтним дериватима стабилно и да ће тако и остати.
Он је рекао да оквирни споразум бити послат америчкој канцеларији ОФАК-а, која је НИС-у увела санкције због руског власништва. Осим мађарског МОЛ-а, који је најозбиљнији претендент за преузимање руског већинског власништва, председник Вучић је рекао да очекује да ће у власништво НИС-а укључити и компанија из Уједињених арапских емирата.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто, током недавне посете Србији, рекао је да је сарадња арапског АДНОК-а и мађарског МОЛ-а тесна, као и да је математички могуће и повећање удела Србије у НИС-у.
Велики проблем у преузимању НИС-а је цена, јер руски "Гаспромњефт" очекује половину својих улагања у НИС. А улагања су била огромна и од Рафинерије нафте у Панчеву направили су најмодернију рафинерију у региону. А каква је заправо судбина Рафинерије у Панчеву, питање које се најчешће поставља ових дана. Када је МОЛ преузео хрватску нафтну компанију ИНА, угашена је Рафинерија нафте у Сиску, док и даље ради Рафинерија у Ријеци.
Имајући у виду да је српско енергетско тржиште значајније од Хрватског, упућени кажу да не постоји ризик да се понови сценарио из Хрватске да се затвори рафинерија. Једно је сигурно, куповином већинског удела у НИС-у, МОЛ ће загосподарити тржиштем нафтних деривата на Балкану, што ће најмање одговарати хрватском ЈАНАФ-у, одакле се НИС снабдева сировом нафтом.
Ситуација око НИС-а је пример притиска Запада на суверене државе и њихове стратешке партнере. Санкције САД против НИС-а, нису економска мера, већ политички алат за склањање, како кажу, руског утицаја на Балкану.
Привремене лиценце и дозволе, представљају начин да се Београд примора на уступке и промену власничке структуре. Ово је пример како се кроз санкције врши прерасподела стратешких ресурса, док се Русија и њени партнери стављају у позицију да губе легитимну имовину. Питање НИС-а постало је полигон за геополитичку борбу где су интереси Србије и њених грађана секундарни у односу на жељу да се елиминише руско присуство.
Велимир Гавриловић, стручњак за енергетику, каже за РТ Балкан да су преговори око преузимања руског удела у НИС-у кренули узлазним трендом и да се назире крај свему томе.
"Сада су финални преговори око купопродајне цене. Очигледно је америчкој администрацији купац руског удела у НИС-у прихватљив (МОЛ), те је НИС добио оперативну лиценцу (до 23. јануара). Захваљујући тој дозволи могао је да се допреми до Панчева један контигент сирове нафте и да рафинерија почне са прерадом. То је око 5 одсто годишње прераде", навео је Гавриловић.
Додаје да уколико би се наставило у овом правцу вероватно би оперативна лиценца ОФАК-а била продужена, али уколико се прекину преговори, не дође до задовољавајућег решења претпоставља да ће ОФАК повући дозволу.
"Онда опет имамо гашење Рафинерије у Панчеву, те се поставља питање да ли је требало покретати. Међутим, сви се надамо најбољем", навео је он.
Навео је да би куповином руског удела у НИС-у, МОЛ постао екстра доминантан на српском тржишту, јер НИС држи 50 одсто малопродајног промета и велепродајног промета нафтних деривата од скоро 70 одсто.
"Куповином руског удела од стране МОЛ-а, добићемо малопродајног играча са око 60 одсто промета. Доминантан положај је све што је преко 40 одсто малопродаје", рекао је Гавриловић.
Сматра да би и то могло да се уреду продајом одређеног броја пумпи, тако да промет не пређе 40 одсто тржишта.
Осврнуо се и на судбину Рафинерије нафте у Панчеву и подсетио да је "Гаспромњефт" у њу и малопродајне објекте уложио око четири милијарде евра.
"Стратешко опредељење 'Гаспрома' је било да се иде са модернизацијом рафинерије. То је данас једна од најмодернијих рафинерија у региону. МОЛ има матичну рафинерију у Мађарској, са које снабдева 'Молове' пумпе у Србији. Има и рафинерије у Словачкој, Ријеци (Хрватска)", подсетио је он и додао да држава на време треба да се припреми и да је јадан од услова буде опстанак рафинерије.
Каже да званичници у Србији прижељкују и да би најбоље решење за НИС била комбинација МОЛ-а и АДНОК-а.
"Нама јесте у интересу да структура буде мешовита. То је најбоље за привреду Србије да уђу и једна и друга компанија. Удео Србије тада добија на значају. Међутим, америчка администрација би морала да одобри и АДНОК-ову куповину. Односи САД и УАЕ нису тако добри", навео је он.
Понашање великих сила, пре свега САД, показује да је међународно право суспендовано последњих година.
"Живимо у свету где влада безакоње, посебно за мале државе попут Србије. Да би међународно право имало утицаја мора се поново успоставити баланс снага у свету", рекао је он.
Live
