Просечан половни аутомобил из увоза данас је за више од 3.000 евра скупљи у односу на период од пре три године. Возило старо мање од 20 година је у јануару 2023. коштало 9.347 евра, а у децембру прошле године чак 12.538 евра, показују подаци портала "Половни аутомобили". Продаја половњака из увоза у Србији је прошле године порасла за готово девет одсто у односу на 2024. годину, док су просечне цене половних аутомобила биле у просеку пет одсто више него годину дана раније.
Током прошле године у Србији је први пут регистровано 144.175 половних аутомобила из увоза, док их је 2024. било 132.340.
Петар Величковић са портала "Половни аутомобили" каже да је раст од готово девет одсто јасан сигнал да се тржиште половних аутомобила у Србији стабилизовало и ушло у фазу снажнијег раста. Упркос расту цена, интересовање купаца није ослабило, а тржиште половних возила бележи једну од најдинамичнијих година у последњем периоду.
"Овај податак не представља изненађење, али је истовремено и потврда да се тржиште половних аутомобила прилично стабилизовало, јер је, примера ради, пре само неколико година раст цена половних аутомобила на годишњем нивоу прелазио и 16 одсто. Просечне цене оглашених половних аутомобила биле су у благом паду у првих пет месеци прошле године, али је од маја поново дошло до раста, што указује на нешто већу потражњу у другој половини прошле године", наводи Петар Величковић.
Навике купаца половних аутомобила у Србији нису се значајније мењале ни током 2025. године. Међу најпродаванијим брендовима и даље доминирају европски произвођачи, пре свих немачки - на првом месту "фолксваген", иза којег следе "ауди", "пежо", "опел" и "бе-ем-ве".
Као што купци не одступају од одређених брендова и модела, тако се и даље већински опредељују за возила са дизел агрегатима, која чине 59 одсто укупне продаје половних аутомобила из увоза. Бензинци учествују са 33 одсто, док хибридна возила чине нешто више од четири одсто укупне продаје.
Остале врсте погона чине занемарљив део тржишта, што још једном потврђује да је интересовање за електричне половне аутомобиле и даље јако мало.
Оно што је приметно јесте да полако расте интересовање за половњаке са бензинским моторима (њихова продаја је порасла за око четири одсто у односу на 2024.), који су доминантни када је реч о продаји нових возила.
Када је реч о новим аутомобилима, и на овом тржишту приметан је значајан раст продаје. Конкретно, током 2025. године први пут је регистровано 31.897 аутомобила, што је раст од нешто мање од 14 одсто. Уз то, и даље расте продаја возила на хибридни погон, који су озбиљно премашили возила са дизел агрегатима.
Величковић каже да, судећи по тренутним показатељима и доступним подацима, постоји реална могућност да 2026. година донесе даљу стабилизацију тржишта и раст продаје половних возила.
"Последње информације које долазе од неких великих европских огласника говоре да се цене половних аутомобила на територији ЕУ смирују и да су чак у паду у неким сегментима, што би могло додатно да допринесе стабилној понуди и реалнијим ценовним оквирима на нашем тржишту - под условом да не дође до већих промена и неизвесности када је у питању укупна геополитичка ситуација", каже Петар Величковић.
Последњих дана прошле године возаче у Србији је забринула вест да је ЕУ најавила строжа правила за извоз половних аутомобила у такозване треће земље, међу којима је и Србија, по којима ће бити ограничен извоз половњака. Циљ нове директиве ЕУ је да се јасно раздвоје технички исправна половна возила од оних која се сматрају отпадом, као и да се уведе строжа контрола извоза "старијих" аутомобила.
Иако ова европска регулатива још није примењена у пракси, могла би у будућности изазвати поремећај на тржишту с обзиром да се у Србију из ЕУ увезе између 130.000 и 150.000 старих возила годишње.
Како је раније саопштено из Европског савета, годишње са европских путева "нестане" око 3,5 милиона возила без икаквог трага, што у пракси значи да су ти аутомобили најчешће извезени у треће земље у које спада и Србија или да су растављани и збринути на незаконит начин. Зато је још 2023. године усвојена регулатива, којом је дефинисано која возила се сматрају отпадним и која ће морати да иду у рециклажу.
У документу су јасно дефинисани критеријуми на основу којих се процењује да ли је половно возило уопште могуће технички или економски вратити у исправно стање.
Последњим изменама, услови се додатно пооштравају. Уредбом се уводи и појам економски непоправљивог возила, јер ће се возило сматрати отпадом ако је његова тржишна вредност нижа од трошкова поправке.
Чини се да се иза племените идеје о очувању животне средине, како пише "Фокус", свакако крије и жеља ЕУ да убрза прелазак на електричне аутомобиле. Отпор електрификацији није мали чак и у богатијим земљама ЕУ, па је јасно да су на ову идеју дошли како би још више мотивисали грађане да се отарасе својих аутомобила са бензинским и дизел моторима.
Уредба ЕУ прописује строжа правила при продаји и извозу из ЕУ половних возила и обавезује продавце да уз свако возило којим тргују, прибаве или извештај са техничког прегледа да је возило исправно, или званичну процену стања возила независног судског вештака. Један од та два документа требало би да се прихвати као доказ да се возило не сматра отпадним.
Примена нове уредбе дефинитивно би могла донети промене и на тржишту половњака у Србији. Стручњаци указују да ће и даље моћи да се увезу технички исправни аутомобили, стари две, три или пет година, али да проблем настаје код старијих и јефтинијих половњака који су годинама били најчешћи избор купаца у Србији.