Цене злата данас су порасле на више од 5.000 долара (4.215 евра) по унци, оборивши рекорд.
Цена злата скочила је 1,8 одсто на 5.078 долара по унци, наводи Блумберг.
Данашња прекретница је најновија у историјском налету вредности злата, чија је цена скочила за скоро 90 посто од Трампове инаугурације пре нешто више од годину дана.
Пораст цене злата долази у тренутку када су тензије између Сједињених Америчких Држава и НАТО око Гренланда, као и САД и Канаде после претње Доналда Трампа да ће увести Отави царине од 100 посто због "сарадње са Кином", допринеле порасту забринутости због финансијске и геополитичке неизвесности.
А ту је и страх да би америчка влада могла да доживи још једно затварање након што су демократе запретиле да ће укинути финансирање Министарства безбедности после хаоса у Минеаполису и акција агената за имиграцију (ИЦЕ).
Злато и други племенити метали сматрају се такозваном сигурном имовином коју инвеститори купују у временима неизвесности.
Једна од највећих привлачности злата је то што га има релативно мало, а према подацима Светског савета за злато, до сада је ископано само око 216.265 тона овог метала, а већина злата извађена је из земље тек од 1950. године, како се технологија рударства развијала и откривала нова налазишта.
Амерички геолошки завод процењује да се из подземних резерви може ископати још 64.000 тона злата, иако се предвиђа да ће се снабдевање овим металом стабилизовати у наредним годинама.
У петак је сребро први пут премашило 100 долара по унци, која износи 28,3 грама, чиме је настављен пораст његове цене од скоро 150 одсто прошле године.