ЕУ и Индија пред "мајком свих споразума": Слободно тржиште од две милијарде људи на дохват руке

Председник Европског савета Антонио Кошта и шефица Европске комисије Урсула фон дер Лајен били су гости на прослави Дана Републике у Индији.

Поред државних банкета и церемонијалног протокола, двоје европских лидера у Индији имаће много важнију агенду – убрзавање преговора о споразуму о слободној трговини са трећом највећом економијом Азије, јавља Би-Би-Си.

Разговори долазе у осетљивом геополитичком тренутку за Европу, након што је амерички председник Доналд Трамп прво запретио ескалацијом трговинског рата са европским савезницима због противљења америчком преузимању Гренланда, али је потом одустао о те идеје – за сада.

Избор гостију такође носи снажну дипломатску поруку из Њу Делхија. Индија убрзава стратешке и трговинске везе са остатком света, јер се спор са Вашингтоном око америчких царина од 50 посто на индијску робу прелио на 2026. годину.

"То шаље сигнал да Индија има разноврсну спољну политику и да није талац хирова Трампове администрације", каже Читигј Баџпаи из лондонског "Четам хауса".

Индија не пристаје на уцене: Зашто Моди није звао Трампа

Према неким извештајима, споразум би могао бити објављен већ 27. јануара, после састанка на високом нивоу. Фон дер Лајенова и индијски министар трговине Пијуш Гојал описали су га као "мајку свих споразума", истичући важност завршетка разговора, који се, након скоро две деценије тешких преговора, ближе крају.

То би био девети споразум о слободној трговини Индије у последње четири године, након споразума са Уједињеним Краљевством, Оманом, Новим Зеландом и другим земљама. За Брисел, споразум долази одмах након недавног споразума са трговинским блоком Меркосур, као и споразума са Јапаном, Јужном Корејом и Вијетнамом.

Конкретне економске користи

Поред дипломатске симболике, споразум доноси и конкретне економске користи за обе стране.

За Европску унију, јачање трговинских веза са Индијом је важно због растуће снаге њене економије. Индија је четврта највећа и најбрже растућа велика економија на свету и на путу је да ове године премаши 4 билиона долара БДП-а и претекне Јапан.

Како је Фон дер Лајенова истакла у свом говору на Светском економском форуму у Давосу, повезивање ЕУ и Индије створило би слободно тржиште од две милијарде људи, што би чинило четвртину глобалног БДП-а.

За Њу Делхи, ЕУ је већ највећи трговински партнер, а споразум би такође означио обнову Генерализованог система преференција (ГСП), који укида увозне царине на производе из земаља у развоју на тржишту ЕУ.

"Индија је извезла робу у ЕУ вредну око 76 милијарди долара, а увезла 61 милијарду долара, остваривши трговински суфицит, али је престанак ГСП погодности 2023. године смањио конкурентност многих индијских производа", рекао је Аџај Шривастава из Глобалне иницијативе за истраживање трговине са седиштем у Делхију.

"Споразум о слободној трговини би вратио изгубљени приступ тржишту, смањио царине на кључне извозне производе као што су одећа, фармацеутски производи, челик, нафтни деривати и машине, и помогао би индијским компанијама да лакше апсорбују шокове од виших америчких царина", додао је Шривастава.

Заштита осетљивих области

Индија, међутим, планира да заштити политички осетљиве области попут пољопривреде и млечних производа, док би се царине на аутомобиле, вино и жестока пића вероватно постепено смањивале. Сличан приступ Њу Делхи је усвојио у претходним споразумима, као што је случај са Великом Британијом.

"Индија тежи да усвоји фазни приступ преговорима о трговинским споразумима, при чему се политички осетљива питања померају у касније рунде преговора. У том смислу, геополитичка симболика споразума је једнако важна као и његова економска суштина", каже Баџпаи из "Четам хауса".

На дуги рок, аналитичари виде споразум као добитак за обе стране.

"На крају крајева, то би могло убрзати раздвајање трговине од САД и других непоузданих партнера. То значи мању зависност од Трампове Америке – или Кине – и мању изложеност повременим царинама, контролама извоза и општој инструментализацији ланаца снабдевања", каже Алекс Капри са Националног универзитета у Сингапуру.