ЕУ је управо гласала да се до краја 2027. забрани увоз руског гаса – у тренутку када цене гаса поново расту, а складишта се празне брже него обично.
Оно што је почело као политичко обећање да ће се "смањити ризик" од Москве сада је правна обавеза, поткрепљена тешким казнама за оне који крше закон. Неки стручњаци упозоравају да блок упада у скупљу зависност од америчког течног природног гаса (ЛНГ) и доводи своју индустрију у опасност.
Шта је тачно ЕУ одобрила?
У понедељак су државе чланице ЕУ дале коначно одобрење за пропис који ће постепено елиминисати увоз руског гаса. План ће се примењивати на ЛНГ од почетка 2027. године, а на гас из цевовода од 30. септембра 2027. године.
Закон захтева од држава чланица да провере порекло гаса пре него што одобре увоз. Непоштовање може довести до казни од 2,5 милиона евра за појединце и 40 милиона евра за компаније, или казни до 3,5 посто глобалног годишњег промета компаније, или до 300 одсто процењене вредности трансакције.
Закон садржи сигурносни вентил: у случају проглашене ванредне ситуације са горивом, забрана може бити привремено суспендована. Критичари тврде да ће до тренутка када се таква клаузула активира, инфраструктура и уговори већ бити пребачени са Русије на други извор, што у пракси отежава било какав повратак руском гасу.
Кључно је да је мера формулисана као "трговинска регулатива", што је Бриселу омогућило да буде усвојена већином уместо да захтева једногласно одобрење чланица.
Зашто су Мађарска и Словачка поднеле тужбе?
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто навео је да ће Будимпешта користити "сва законска средства" да се забрана поништи, називајући је мером "против нашег националног интереса" и упозоравајући да би то "значајно повећало трошкове енергената за мађарске породице". Оптужио је Брисел да користи "правни трик" класификујући га као трговинску меру, а не као санкције.
Словачки министар спољних послова Јурај Бланар такође је најавио да ће Братислава оспорити уредбу пред Судом правде ЕУ, рекавши: "Не можемо да прихватимо решења која не одражавају стварне капацитете и специфичне околности појединачних земаља."
Обе земље остају у великој мери зависне од руског гаса из гасовода и инсистирају да не постоје лаке или јефтине алтернативе у кратком року.
Колико је ЕУ зависна од руског гаса?
ЕУ је увозила 45 одсто свог гаса из Русије пре него што је сукоб у Украјини ескалирао 2022. године, при чему је Русија била највећи страни добављач блока од краја Хладног рата, углавном путем гасовода као што је сада оштећени "Северни ток 1" и рута кроз Украјину. Руски гас из гасовода је обично био 30-50 посто јефтинији од увезеног течног природног гаса, који мора да се смести у танкере, транспортује и регасификује, пише РТ интернешенел.
Од тада, западне санкције и саботажа кључне инфраструктуре смањиле су руске токове. Увоз је опао на око 11 посто залиха гаса у ЕУ до 2024. године, док је транзитни споразум Москве са Кијевом – који је Владимир Зеленски одбио да продужи – истекао почетком 2025. године, што је додатно ограничило испоруке гасоводом.
Ипак, куповина руског ЛНГ-а остала је значајна. Према руским проценама, блок је 2025. године купио ЛНГ у вредности од око 7,2 милијарде евра, скоро милијарду евра више него 2024. године. Истовремено, руски извозници су преусмерили токове ка Азији – углавном Кини, где су испоруке ЛНГ-а порасле са 9,6 на 10,5 милијарди кубних метара у 2025. години.
Москва инсистира да остаје поуздан добављач, осуђујући западне санкције као незаконите и тврдећи да је успешно преусмерила свој извоз енергије на "пријатељска" тржишта.
Шта замењује руски гас – и по којој цени?
Да би попунила празнину, ЕУ се у великој мери окренула ЛНГ-у из САД и другим добављачима. Институт за енергетску економију и финансијску анализу са седиштем у Охају проценио је овог месеца да би САД могле да обезбеде до 80 одсто увоза ЛНГ блока до 2030. године.
Трговински споразум објављен прошлог јула обавезује ЕУ да купи 750 милијарди долара америчких енергетских производа до 2028. године.
Међутим, ЛНГ је генерално скупљи од гаса из цевовода и везан је за нестабилне спот цене. Од јануара 2026. године, европске цене гаса су порасле за око 40 посто од почетка године, вођене хладнијим временом и геополитичком неизвесношћу, а складишта су попуњена само око 45 одсто, у поређењу са дугорочним сезонским просеком од око 60 процената.
Према "Блумбергу", ЕУ је црпила гас из складишта најбржом брзином у последњих пет година, јер увоз – посебно ЛНГ – није у потпуности покрио зимску потражњу. Нивои складиштења су драстично опали, а референтне цене су скочиле за више од 30 посто само овог месеца, објавио је тај извор, упозоравајући да би попуњавање постројења за следећу зиму могло захтевати државну подршку.
Процењује се да ће цене индустријског гаса и електричне енергије у ЕУ остати два до четири пута веће него у земљама које су њихови трговински партнери, што изазива страхове у вези са индустријском конкурентношћу блока.
Губитак јефтиног руског гаса и ослањање на далеко скупљи ЛНГ из САД подиже цене енергената изнад онога што многа индустријска предузећа могу да приуште, што изазива талас затварања и банкрота, посебно у Немачкој, која се дуго сматра индустријском силом ЕУ.
Шта кажу стручњаци?
Потпуно одбацивање руског гаса из цевовода и ЛНГ-а створиће несташицу горива и подићи цене још више, упозоравају аналитичари. Руски стручњак за енергетику Игор Јушков са Финансијског универзитета и Националног фонда за енергетску безбедност рекао је да би овај потез могао довести до даље деиндустријализације у блоку.
Такође је указао на претње Катара – трећег водећег добављача ЛНГ-а у ЕУ – да ће ограничити извоз гаса као одговор на бриселску климатску регулативу, рекавши да ЕУ ризикује да "себи створи проблеме" сужавањем своје базе добављача, а истовремено пооштравањем правила за произвођаче.
Да ли постоји пут назад за ЕУ?
Нови закон има за циљ да постепено укине преостале руске токове (попут "Турског тока" и неких ЛНГ терминала) до 2027. године. Када забрана ступи на снагу у потпуности, повратак испорукама руским цевоводима захтевао би промену закона ЕУ, а не само политичку вољу.
Противници тврде да је Брисел једноставно заменио један облик зависности другим – овог пута скупљим америчким течним природним гасом – и да ће у свакој будућој кризи Вашингтон ставити америчке потрошаче на прво место.
Како нивои складиштења падају, а цене расту, Мађарска, Словачка и друге државе чланице које се противе закону инсистирају на томе да би ЕУ могла да открије границе своје нове политике на тежи начин – када стигне следећи зимски рачун за струју и грејање.